Knjiga proroka Isaije 44
1. Ali sada cuj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, koga izabrah.
2. Ovako veli Gospod, koji te je stvorio i sazdao od utrobe materine, i koji ti pomaže: ne boj se, slugo moj Jakove, i mili, koga izabrah.
3. Jer cu izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izlicu Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.
4. I procvetace kao u travi, kao vrbe pokraj potoka.
5. Ovaj ce reci: Ja sam Gospodnji, a onaj ce se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi ce se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivace se imenom Izrailjevim.
6. Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.
7. I ko kao ja oglašuje i objavljuje ovo, ili mi ureduje otkako naselih stari narod? Neka im javi šta ce biti i šta ce doci.
8. Ne bojte se i ne plašite se; nisam li ti davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci; ima li Boga osim mene? Da, nema stene, ne znam ni jedne.
9. Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili.
10. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist.
11. Gle, svi ce se drugovi njegovi posramiti, i umetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, bice ih strah i posramice se svi.
12. Kovac kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje cekicem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane.
13. Drvodelja rasteže vrpcu i beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i nacinja kao lik covecji, kao lepog coveka, da stoji u kuci.
14. Sece sebi kedre, i uzima cesevinu i hrast ili šta je najcvršce medu drvecem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste.
15. I biva coveku za oganj, i uzme ga, te se greje; upali ga, te pece hleb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim.
16. Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pecenje, i biva sit, i greje se i govori: Aha, ogrejah se, videh oganj.
17. A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj.
18. Ne znaju, niti razumeju, jer su im oci zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumeju.
19. Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: Polovinu ovog spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hleb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li cu naciniti gad, i panju drvenom hocu li se klanjati?
20. Takav se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti dušu svoju, niti reci: Nije li laž što mi je u desnici?
21. Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, necu te zaboraviti.
22. Rasucu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.
23. Pevajte, nebesa, jer Gospod ucini, podvikujte, nizine zemaljske, popevajte, gore, šume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju.
24. Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod nacinih sve: razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom;
25. Uništavam znake lažljivcima, i vrace obezumljujem, vracam natrag mudrace, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;
26. Potvrdujem rec sluge svog, i navršujem savet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: Naseliceš se, i gradovima Judinim: Sazidacete se; i pustoline njihove podignucu;
27. Govorim dubini: Presahni i isušicu reke tvoje;
28. Govorim Kiru: Pastir si moj; i izvršice svu volju moju, i kazace Jerusalimu: Sazidaceš se, i crkvi: Osnovaceš se.