Knjiga proroka Isaije 10
1. Teško onima koji postavljaju zakone nepravedne i koji pišu nepravdu,
2. Da odbiju od suda uboge, i da otimaju pravicu siromasima naroda mog, da bi im plen bile udovice i sirote grabež.
3. A šta cete ciniti u dan pohodenja i pogibli koja ce doci izdaleka? Kome cete pribeci za pomoc? Gde li cete ostaviti slavu svoju?
4. Da se ne bi unizila medu roblje i medu pobijene pala? Kod svega toga nece se odvratiti gnev Njegov, nego ce ruka Njegova još biti podignuta.
5. Teško Asiru, šibi gneva mog, ako i jeste palica u ruci njegovoj moja jarost.
6. Na narod licemerni poslacu ga, i zapovedicu mu za narod na koji se gnevim, da pleni i otima, i da ga izgazi kao blato na ulicama.
7. Ali on nece tako misliti i srce njegovo nece tako suditi, nego mu je u srcu da zatre i istrebi mnoge narode.
8. Jer ce reci: Knezovi moji nisu li svi carevi?
9. Nije li Halan kao Harhemis? Nije li Emat kao Arfad? Nije li Samarija kao Damask?
10. Kako je ruka moja našla carstva lažnih bogova, kojih likovi behu jaci od jerusalimskih i samarijskih,
11. Necu li uciniti Jerusalimu i njegovim lažnim bogovima onako kako sam ucinio Samariji i njenim lažnim bogovima?
12. Ali kad svrši Gospod sve delo svoje na gori sionskoj i u Jerusalimu, tada cu obici plod oholog srca cara asirskog i slavu ponositih ociju njegovih.
13. Jer rece: Krepošcu ruke svoje ucinih i mudrošcu svojom, jer sam razuman; i premestih mede narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike.
14. I ruka moja nade kao gnezdo bogatstvo u naroda, i kako se kupe jaja ostavljena tako pokupih svu zemlju, i ne bi nikoga da mahne krilom ili da otvori usta i pisne.
15. Hoce li se sekira velicati nad onim koji njom sece? Hoce li se pila razmetati nad onim koji njom radi? Kao da bi prut mahao onim koji ga digne, kao da bi se hvalio štap da nije od drveta.
16. Zato ce Gospod, Gospod nad vojskama, pustiti na pretile njegove mršu, i slavu ce njegovu potpaliti da gori kao oganj.
17. Jer ce videlo Izrailjevo biti oganj, i Svetac ce njegov biti plamen, i upalice i sažeci trnje njegovo i ckalj njegov u jedan dan.
18. I krasotu šume njegove i njive njegove, od duše do tela, uništice, i bice kao begunac kad iznemogne.
19. I šta ostane drveta šume njegove, bice malo, da bi ih dete moglo popisati.
20. I u to vreme ostatak Izrailjev i koji se izbave u domu Jakovljevom nece se više oslanjati na onog ko ih bije, nego ce se oslanjati na Gospoda Sveca Izrailjevog istinom.
21. Ostatak ce se obratiti, ostatak Jakovljev, k Bogu silnom.
22. Jer ako bude naroda tvog, Izrailju, kao peska morskog, ostatak ce se njegov obratiti. Pogibao je odredena, razlice se pravda.
23. Jer ce Gospod, Gospod nad vojskama, izvršiti pogibao odredenu u svoj zemlji.
24. Zato ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom ce te udariti i štap svoj podignuce na te kao u Misiru.
25. Jer još malo, i gnev ce prestati; tada ce se jarost moja obratiti na njihovu pogibao.
26. Jer ce podignuti na nj Gospod nad vojskama bic, te ce biti kao rasap madijanski kod kamena Oriva i kao štap njegov na moru, i podignuce ga kao u Misiru.
27. I tada ce se skinuti breme njegovo s ramena tvog i jaram njegov s vrata tvog, i izlomice se jaram od pomazanja.
28. Dode u Ajat, prode u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj.
29. Podoše klancem, u Gavaji zanociše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobeže.
30. Vici glasno, kceri Galimova; nek se cuje u Lais, jadni Anatote!
31. Madmina pobeže, stanovnici gevimski utekoše.
32. Još jedan dan, pa ce stajati u Novu, mahnuce rukom svojom na goru kceri sionske, na hum jerusalimski.
33. Gle, Gospod, Gospod nad vojskama, okresace silom grane; šta je visoko poseci ce, i šta je uzdignuto snizice.
34. I gustu ce šumu iseci sekirom, i Livan ce pasti od Silnoga.