Knjiga proroka Isaije 5
1. Zapevacu sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu.
2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poceka da rodi groždem, a on rodi vinjagom.
3. Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmedu mene i vinograda mog.
4. Šta je još trebalo ciniti vinogradu mom šta mu ne ucinih? Kad cekah da rodi groždem, zašto rodi vinjagom?
5. Sada cu vam kazati šta cu uciniti vinogradu svom. Oboricu mu ogradu, neka opusti; razvalicu mu zid, neka se pogazi;
6. Uparložicu ga, nece se rezati ni kopati, nego ce rasti ckalj i trnje, i zapovedicu oblacima da ne puštaju više dažd na nj.
7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On ceka sud, a gle nasilja, ceka pravdu, a gle vike.
8. Teško onima koji sastavljaju kucu s kucom, i njivu na njivu nastavljaju, da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9. Od Gospoda nad vojskama cuh: Mnoge kuce opustece, u velikim i lepim nece biti nikoga.
10. Jer ce deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena dace efu.
11. Teško onima koji rane, te idu na silovito pice i ostaju do mraka dok ih vino raspali.
12. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13. Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žedi.
14. Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje prevec, i sici ce u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.
15. I pognuce se prost covek, i visoki ce se poniziti, i ponosite oci oborice se;
16. Gospod nad vojskama uzvisice se sudom, i Bog Sveti posvetice se pravdom.
17. I jaganjci ce pasti po svom obicaju, i došljaci ce jesti s pustih mesta pretilinu.
18. Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i greh kao užem kolskim,
19. Koji govore: Neka pohita, neka brzo dode delo Njegovo, da vidimo, i neka se približi i dode šta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.
20. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
21. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
22. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pica.
23. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24. Zato kao što oganj proždire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako ce koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otici ce kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše rec Sveca Izrailjevog.
25. Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva telesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova još podignuta.
26. I podignuce zastavu narodima dalekim, i zazviždace im s kraja zemlje; i gle, oni ce doci odmah, brzo.
27. Nece biti medu njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se nece raspasati pojas oko njega, niti ce se kome otkinuti remen na obuci.
28. Strele ce im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor.
29. Rika ce im biti kao u lava, i rikace kao lavici; bucace i ugrabice plen i odneti ga, i nece biti nikoga da otme.
30. Bucace nad njim u to vreme kao što more buci. Tada ce pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost ce se pomraciti nad pogiblju njihovom.