Knjiga proroka Isaije 14
1. Jer ce se smilovati Gospod na Jakova, i opet ce izabrati Izrailja, i namestice ih u zemlji njihovoj, i prilepice se k njima došljaci i pridružice se domu Jakovljevom.
2. Jer ce ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i nasledice ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobice one koji ih behu zarobili, i bice gospodari svojim nasilnicima.
3. I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,
4. Tada ceš izvoditi ovu pricu o caru vavilonskom i reci ceš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?
5. Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima,
6. Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.
7. Sva zemlja pociva i mirna je; pevaju glasno.
8. Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreci: Otkako si pao, ne dolazi niko da nas sece.
9. Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dodeš, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne.
10. Svi ce progovoriti i reci tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednacio se s nama?
11. Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivac.
12. Kako pade s neba, zvezdo danice, kceri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?
13. A govorio si u srcu svom: Izaci cu na nebo, više zvezda Božjih podignucu presto svoj, i sešcu na gori zbornoj na strani severnoj;
14. Izaci cu u visine nad oblake, izjednacicu se s Višnjim.
15. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.
16. Koji te vide pogledace na te, i gledace te govoreci: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,
17. Koji je vasiljenu obracao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kuci?
18. Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kuci.
19. A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, macem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv.
20. Neceš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; nece se spominjati seme zlikovacko dok je veka.
21. Pripravite pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne podignu i ne naslede zemlju i ne napune vasiljenu gradovima.
22. Jer cu ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrcu ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.
23. I nacinicu od njega stan cukovima i jezera vodena, i omešcu ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.
24. Zakle se Gospod nad vojskama govoreci: Doista, bice kako sam smislio, i kako sam naumio izvršice se.
25. Potrcu Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgazicu ga; tada ce se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s pleca njihovih skinuce se.
26. To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.
27. Jer je Gospod nad vojskama naumio, ko ce razbiti? I Njegovu ruku podignutu ko ce odvratiti?
28. Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:
29. Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, što se slomi prut onog koji te je bio; jer ce iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, i plod ce mu biti zmaj ognjeni krilati.
30. I prvenci siromaški nahranice se, i ubogi ce pocivati bez straha; a tvoj cu koren umoriti gladu, i ostatak tvoj on ce pobiti.
31. Ridajte, vrata; vici, grade; rastopila si se, sva zemljo filistejska, jer sa severa ide dim i niko se nece osamiti u zborovima njegovim.
32. I šta ce se odgovoriti poslanicima narodnim? Da je Gospod osnovao Sion i da ce u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.