Knjiga proroka Isaije 47

1. Sidi i sedi u prah, devojko, kceri vavilonska; sedi na zemlju, nema prestola, kceri haldejska; jer se neceš više zvati nežna i ljupka.

2. Uzmi žrvnje, i melji brašno, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali noge, idi preko reka.

3. Otkrice se golotinja tvoja, i videce se sramota tvoja; osveticu se, i niko mi nece smetati.

4. Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.

5. Sedi cuteci, i udi u tamu, kceri haldejska; jer se neceš više zvati gospoda carstvima.

6. Razgnevih se na narod svoj, oskvrnih nasledstvo svoje i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milost; na starce si metala preteški jaram svoj;

7. I govorila si: Doveka cu biti gospoda; ali nikad nisi to uzimala na um, niti si pomišljala šta ce biti na posletku.

8. Sada dakle cuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, necu biti udovica niti cu osiroteti.

9. To ce ti oboje doci ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doci ce ti potpuno, radi mnoštva cini tvojih i radi velike sile caranja tvog.

10. Jer si se pouzdala u zlocu svoju govoreci: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.

11. Zato ce doci na te zlo, a neceš znati odakle izlazi, i popašce te nevolja, da je neceš moci odbiti, i doci ce na te ujedanput pogibao, za koju neceš znati.

12. Stani sada s vracanjem svojim i s mnoštvom cini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrepila.

13. Umorila si se od mnoštva namera svojih; neka stanu sada zvezdari, koji gledaju zvezde, koji proricu svakog meseca, i neka te sacuvaju od onog što ce doci na te.

14. Gle, oni su kao pleva, oganj ce ih spaliti, ni sami sebe nece izbaviti iz plamena; nece ostati uglja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega.

15. Takvi ce biti oni s kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbeci ce se svaki na svoju stranu; nece biti nikoga da te izbavi.