Knjiga proroka Isaije 16

1. Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje, ka gori kceri sionske.

2. Jer ce biti kceri moavske na brodovima arnonskim kao ptica koja luta, oterana s gnezda.

3. Ucini vece, narode, nacini sen u podne kao noc, zakloni izagnane, nemoj izdati begunce.

4. Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave; budi im zaklon od pustošnika; jer ce nestati nasilnika, prestace pustošenje, istrebice se sa zemlje koji gaze druge.

5. I utvrdice se presto milošcu, i na njemu ce sedeti jednako u šatoru Davidovom koji ce suditi i tražiti što je pravo i biti brz da cini pravdu.

6. Cusmo za oholost Moava vrlo ponositog, za ponos njegov i oholost i obest njegovu; laži njegove nece biti tvrde.

7. Zato ce ridati Moavac nad Moavcem, svi ce ridati; nad temeljima kir-aresetskim uzdisacete jer su razvaljeni.

8. I polja esevonska posušiše se i cokot sivamski; gospoda narodna potrše krasne loze njegove, koje dosezahu do Jazira i vijahu se po pustinji; odvode njegove pružahu se i prelažahu preko mora.

9. Zato cu plakati placem jazirskim za cokotom sivamskim; zalivacu te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade.

10. I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; ucinih kraj pesmama.

11. Zato utroba moja jeci kao gusle za Moavom, i srce moje za Kir-Eresom.

12. I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, uci ce u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa nece svršiti.

13. Ovo je rec što rece Gospod za Moava davno.

14. A sada veli Gospod govoreci: Do tri godine, kao što su godine najamnicke, ološace slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane bice vrlo malo i nejako.