Knjiga proroka Isaije 40
1. Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš.
2. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje.
3. Glas je nekoga koji vice: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.
4. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna.
5. I javice se slava Gospodnja, i svako ce telo videti; jer usta Gospodnja govoriše.
6. Glas govori: Vici. I rece: Šta da vicem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.
7. Suši se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava.
8. Suši se trava, cvet opada; ali rec Boga našeg ostaje doveka.
9. Izadi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glasove; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinim: Evo Boga vašeg.
10. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i mišica ce Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim.
11. Kao pastir pašce stado svoje; u narucje svoje sabrace jaganjce, i u nedrima ce ih nositi, a dojilice ce voditi polako.
12. Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pedu? Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?
13. Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i naucio Ga?
14. S kim se dogovarao i ko Ga je urazumio i naucio putu suda, i naucio Ga znanju i pokazao Mu put razuma?
15. Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praška na merilima broje se; gle, premešta ostrva kao prašak.
16. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i životinje njegove ne bi bile dosta za žrtvu paljenicu.
17. Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu.
18. S kim cete dakle izjednaciti Boga? I kakvu cete Mu priliku naci?
19. Umetnik lije lik, i zlatar ga pozlacuje, i verižice srebrne lije.
20. A ko je siromah, te nema šta prineti, bira drvo koje ne trune, i traži veštog umetnika da nacini rezan lik, koji se ne pomice.
21. Ne znate li? Ne cujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumete li od temelja zemaljskih?
22. On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan.
23. On obraca knezove u ništa, sudije zemaljske cini da su kao taština.
24. Kao da nisu posadeni ni posejani, i kao da im se stablo nije ukorenilo u zemlji, cim dune na njih, posahnu, i vihor kao plevu raznese ih.
25. S kim cete me dakle izjednaciti da bih bio kao on? veli Sveti.
26. Podignite gore oci svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moci ne izostaje nijedno?
27. Zašto govoriš, Jakove, i kažeš, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog?
28. Ne znaš li? Nisi li cuo da Bog vecni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruduje? Razumu Njegovom nema mere.
29. On daje snagu umornom, i nejakom umnožava krepost.
30. Deca se more i sustaju, i mladici padaju;
31. Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trce i ne sustaju, hode i ne more se.