Druga knjiga Mojsijeva 8

1. I rece Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj, da mi posluži.

2. Ako li neceš pustiti, evo cu moriti svu zemlju žabama.

3. I reka ce se napuniti žaba, i one ce izaci i skakati tebi po kuci i po kleti gde spavaš i po postelji tvojoj i po kucama sluga tvojih i naroda tvog i po pecima tvojim i po nacvama tvojim;

4. I na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakace žabe.

5. I rece Gospod Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži ruku svoju sa štapom svojim na reke i na potoke i na jezera, i ucini nek izadu žabe na zemlju misirsku.

6. I pruži Aron ruku svoju na vode misirske, i izadoše žabe i pokriše zemlju misirsku.

7. Ali i vracari misirski uciniše tako svojim vracanjem, uciniše te izadoše žabe na zemlju misirsku.

8. A Faraon dozva Mojsija i Arona i rece: Molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda mog, pak cu pustiti narod da prinesu žrtvu Gospodu.

9. A Mojsije rece Faraonu: Cast da ti je nada mnom! Dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije žabe od tebe i iz kuca tvojih, i samo u reci da ostanu?

10. A on rece: Do sutra. A Mojsije rece: Bice kako si kazao, da poznaš da niko nije kao Gospod Bog naš.

11. Otici ce žabe od tebe i iz kuca tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvog; samo ce u reci ostati.

12. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za žabe koje beše pustio na Faraona.

13. A Gospod ucini po reci Mojsijevoj; i pocrkaše žabe, i oprostiše ih se kuce i sela i polja.

14. I na gomile ih grtahu, da je smrdela zemlja.

15. A kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod.

16. A Gospod rece Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži štap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u uši po svoj zemlji misirskoj.

17. I uciniše tako: Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postaše uši po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u uši po celoj zemlji misirskoj.

18. A gledaše i vracari misirski vracanjem svojim da ucine da postanu uši, ali ne mogoše. I behu uši po ljudima i po stoci.

19. I rekoše vracari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod.

20. A Gospod rece Mojsiju: Ustani rano i izadi pred Faraona, evo, on ce izaci k vodi, pa mu reci: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj da mi posluži.

21. Ako li ne pustiš narod moj, evo, pusticu na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuce tvoje svakojake bubine, i napunice se bubina kuce misirske i zemlja na kojoj su.

22. Ali cu u taj dan odvojiti zemlju gesemsku, gde živi moj narod, i onde nece biti bubina, da poznaš da sam ja Gospod na zemlji.

23. I postavicu razliku izmedu naroda svog i naroda tvog. Sutra ce biti znak taj.

24. I ucini Gospod tako, i dodoše silne bubine u kucu Faraonovu i u kuce sluga njegovih i u svu zemlju misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina.

25. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i rece im: Idite, prinesite žrtvu Bogu svom ovde u zemlji.

26. A Mojsije rece: Ne valja tako; jer bismo prineli na žrtvu Gospodu Bogu svom što je necisto Misircima; a kad bismo prineli na žrtvu što je necisto Misircima na oci njihove, ne bi li nas pobili kamenjem?

27. Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom, kao što nam je kazao.

28. A Faraon rece: Pusticu vas da prinesete žrtvu Gospodu Bogu svom u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me.

29. A Mojsije rece: Evo ja idem od tebe, i molicu se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog sutra; ali nemoj opet da prevariš, i da ne pustiš narod da prinese žrtvu Gospodu.

30. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.

31. I ucini Gospod po reci Mojsijevoj, te otidoše bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog; ne osta ni jedna.

32. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti narod.