Druga knjiga Mojsijeva 32
1. A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, nacini nam bogove, koji ce ici pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.
2. A Aron im rece: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kceri vaših, i donesite mi.
3. I poskida sav narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu.
4. A on uzevši iz ruku njihovih, sali u kalup, i nacini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.
5. A kad to vide Aron, nacini oltar pred njim; i povika Aron, i rece: Sutra je praznik Gospodnji.
6. I sutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.
7. A Gospod rece Mojsiju: Idi, sidi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje misirske.
8. Brzo zadoše s puta, koji sam im zapovedio; naciniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.
9. Još rece Gospod Mojsiju: Pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrdog vrata.
10. I sada pusti me, da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe cu uciniti narod velik.
11. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svom, i rece: Zašto se, Gospode, raspaljuje gnev Tvoj na narod Tvoj, koji si izveo iz zemlje misirske silom velikom i rukom krepkom?
12. Zašto da govore Misirci i kažu: Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svog, i požali narod svoj oda zla.
13. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: Umnožicu seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu cu dati semenu vašem da je njihova doveka.
14. I ražali se Gospodu uciniti zlo narodu svom, koje rece.
15. Tada se vrati Mojsije, i side s gore sa dve ploce svedocanstva u rukama svojim; i ploce behu pisane s obe strane, otud i odovud pisane.
16. I behu ploce delo Božje, i pismo beše pismo Božje, urezano na plocama.
17. A Isus cuvši viku u narodu, kad vikahu, rece Mojsiju; vika ubojna u logoru.
18. A on rece: Nije to vika kako vicu koji su jaci, niti je vika kako vicu koji su slabiji, nego cujem viku onih koji pevaju.
19. I kad dode blizu logora, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploce, i razbi ih pod gorom.
20. Pa uze tele koje behu nacinili i spali ga ognjem, i satre ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve.
21. I rece Mojsije Aronu: Šta ti je ucinio ovaj narod, te ga uvali u toliki greh?
22. A Aron mu rece: Nemoj se gneviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo.
23. Jer rekoše mi: Nacini nam bogove, koji ce ici pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.
24. A ja im rekoh: Ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, a ja ga bacih u vatru, i izade to tele.
25. A Mojsije videci narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim,
26. Stade Mojsije na vrata od logora, i rece: K meni ko je Gospodnji. I skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi.
27. I rece im: Ovako kaže Gospod Bog Izrailjev: Pripašite svaki svoj mac uz bedro svoje, pa prodite tamo i amo po logoru od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svog i prijatelja svog i bližnjeg svog.
28. I uciniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi.
29. Jer Mojsije rece: Posvetite danas ruke svoje Gospodu, svak na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao danas blagoslov.
30. A sutradan rece Mojsije narodu: Vi ljuto sagrešiste; zato sada idem gore ka Gospodu, eda bih ga umolio da vam oprosti greh.
31. I vrati se Mojsije ka Gospodu, i rece: Molim Ti se; narod ovaj ljuto sagreši nacinivši sebi bogove od zlata.
32. Ali oprosti im greh: Ako li neceš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao.
33. A Gospod rece Mojsiju: Ko mi je zgrešio, onog cu izbrisati iz knjige svoje.
34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj ce andeo ici pred tobom, a kad ih pohodim, pohodicu na njima greh njihov.
35. I Gospod bi narod zato što naciniše tele, koje sali Aron.