Druga knjiga Mojsijeva 5
1. A posle izadoše Mojsije i Aron pred Faraona, i rekoše mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji.
2. Ali Faraon rece: Ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti cu pustiti Izrailja.
3. A oni rekoše: Bog jevrejski srete nas; molimo ti se da otidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom, da ne pošalje na nas pomor ili mac.
4. A car misirski rece im: Mojsije i Arone, zašto odvlacite narod od rada njegovog? Idite na svoj posao.
5. Još rece Faraon: Eto, naroda je mnogo u zemlji; a vi još hocete da ostavlja svoje poslove.
6. I u isti dan zapovedi Faraon nastojnicima nad narodom i upraviteljima njegovim, i rece:
7. Od sad nemojte davati narodu plevu za opeke kao do sada, neka idu sami i kupe sebi plevu.
8. A koliko su opeka do sad nacinjali toliko izgonite i od sad, niti šta smanjite; jer besposlice, i zato vicu govoreci: Da idemo da prinesemo žrtvu Bogu svom.
9. Valja navaliti poslove na te ljude, pa ce raditi i nece slušati lažljive reci.
10. I izašavši nastojnici narodni i upravitelji rekoše narodu govoreci: Tako veli Faraon: Ja vam necu davati plevu.
11. Idite sami i kupite sebi plevu gde nadete, a od posla vam se nece popustiti ništa.
12. I razide se narod po svoj zemlji misirskoj da cupa strnjiku mesto pleve.
13. A nastojnici navaljivahu govoreci: Svršujte poslove svoje koliko dolazi na dan, kao kad je bilo pleve.
14. I upravitelji sinova Izrailjevih, koje postaviše nad njima nastojnici Faraonovi, dopadahu boja, i govoraše im se: Zašto ni juce ni danas ne naciniste onoliko opeka koliko vam je odredeno, kao pre?
15. I otidoše upravitelji sinova Izrailjevih, i povikaše k Faraonu govoreci: Zašto ciniš tako slugama svojim?
16. Pleva se ne daje slugama tvojim, pa opet kažu nam: Gradite opeke. I evo biju sluge tvoje, a kriv je tvoj narod.
17. A on rece: Besposlicite, besposlicite, i zato govorite: Da idemo da prinesemo žrtvu Gospodu.
18. Nego idite, radite; pleva vam se nece davati, a opeke da dajete na broj.
19. I upravitelji sinova Izrailjevih videše da je zlo po njih što im se kaza: Da ne bude opeka manje na dan.
20. I otišavši od Faraona sretoše Mojsija i Arona, koji izidoše pred njih.
21. Pa im rekoše: Gospod neka vas vidi i sudi, što nas omraziste Faraonu i slugama njegovim, i dadoste im mac u ruku da nas pobiju.
22. I Mojsije se vrati ka Gospodu i rece: Gospode, zašto si navukao to zlo na narod? Zašto si me poslao?
23. Jer otkako izidoh pred Faraona i progovorih u tvoje ime, još gore postupa s narodom ovim, a Ti ne izbavi narod svoj.