Druga knjiga Mojsijeva 12

1. I rece Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreci:

2. Ovaj mesec da vam je pocetak mesecima, da vam je prvi mesec u godini.

3. Kažite svemu zboru Izrailjevom i recite: Desetog dana ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom;

4. Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi suseda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare.

5. A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; izmedu ovaca ili izmedu koza uzmite.

6. I cuvajte ga do cetrnaestog dana ovog meseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uvece.

7. I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kucama u kojima ce ga jesti.

8. I neka jedu meso iste noci, na vatri peceno, s hlebom presnim i sa zeljem gorkim neka jedu.

9. Nemojte jesti sirovo ni u vodi kuvano, nego na vatri peceno, s glavom i s nogama i s drobom.

10. I ništa nemojte ostaviti do jutra; ako li bi šta ostalo do jutra, spalite na vatri.

11. A ovako jedite: opasani, obuca da vam je na nogu i štap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji.

12. Jer cu proci po zemlji misirskoj tu noc, i pobicu sve prvence u zemlji misirskoj od coveka do živinceta, i sudicu svim bogovima misirskim, ja Gospod.

13. A krv ona bice vam znak na kucama, u kojima cete biti; i kad vidim krv, proci cu vas, te nece biti medu vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji misirskoj.

14. I taj ce vam dan biti za spomen, i praznovacete ga Gospodu od kolena do kolena; praznujte ga zakonom vecnim.

15. Sedam dana jedite hlebove presne, i prvog dana uklonite kvasac iz kuca svojih; jer ko bi god jeo šta s kvascem od prvog dana do sedmog, istrebice se ona duša iz Izrailja.

16. Prvi dan bice sveti sabor; tako i sedmi dan imacete sveti sabor; nikakav posao da se ne radi u te dane, osim šta treba za jelo svakoj duši, to cete samo gotoviti.

17. I držite dan presnih hlebova, jer u taj dan izvedoh vojske vaše iz zemlje misirske; držite taj dan od koljena do koljena zakonom vecnim.

18. Prvog meseca cetrnaesti dan uvece pocnite jesti presne hlebove pa do dvadeset prvog dana istog meseca uvece.

19. Za sedam dana da se ne nade kvasca u kucama vašim; jer ko bi god jeo šta s kvascem, istrebice se ona duša iz zbora Izrailjevog, bio došljak ili roden u zemlji.

20. Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb presan po svim stanovima svojim.

21. I sazva Mojsije sve starešine izrailjske, i rece im: Izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu.

22. I uzmite kitu isopa i zamocite je u krv, koja ce biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja ce biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kucna do jutra.

23. Jer ce izaci Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proci ce Gospod mimo ona vrata, i nece dati krvniku da ude u kuce vaše da ubija.

24. I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka.

25. I kad dodete u zemlju koju ce vam dati Gospod, kao što je kazao, držite ovu službu.

26. I kad vam kažu sinovi vaši: Kakva vam je to služba?

27. Recite: Ovo je žrtva za prolazak Gospodnji, kad prode kuce sinova Izrailjevih u Misiru ubijajuci Misirce, a domove naše sacuva. Tada narod savi glavu i pokloni se.

28. I otidoše i uciniše sinovi Izrailjevi, kako zapovedi Gospod preko Mojsija i Arona, tako uciniše.

29. A oko ponoci pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca Faraonovog koji htede sedeti na prestolu njegovom do prvenca sužnja u tamnici, i šta god beše prvenac od stoke.

30. Tada usta Faraon one noci, on i sve sluge njegove i svi Misirci, i bi vika velika u Misiru, jer ne beše kuce u kojoj ne bi mrtvaca.

31. I dozva Mojsija i Arona po noci i rece: Ustajte, idite iz naroda mog i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite, poslužite Gospodu, kao što govoriste.

32. Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što govoriste, i idite, pa i mene blagoslovite.

33. I Misirci navaljivahu na narod da brže idu iz zemlje, jer govorahu: Izgibosmo svi.

34. I narod uze testo svoje još neuskislo, umotavši ga u haljine svoje, na ramena svoja.

35. I uciniše sinovi Izrailjevi po zapovesti Mojsijevoj, i zaiskaše u Misiraca nakita srebrnih i nakita zlatnih i haljina.

36. I Gospod ucini, te narod nade ljubav u Misiraca, te im dadoše; tako opleniše Misirce.

37. I otidoše sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi osim dece.

38. I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo.

39. I od testa koje iznesoše iz Misira ispekoše pogace presne, jer ne beše uskislo kad ih poteraše Misirci, te ne mogaše oklevati, niti spremiše sebi brašnjenice.

40. A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru cetiri stotine i trideset godina.

41. I kad se navrši cetiri stotine i trideset godina, u isti dan izadoše sve vojske Gospodnje iz zemlje misirske.

42. Ta se noc svetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira; to je noc Gospodnja, koju treba da svetkuju sinovi Izrailjevi od koljena na koljeno.

43. I rece Gospod Mojsiju i Aronu: Ovo neka bude zakon za pashu: nijedan tudin da je ne jede;

44. A svaki sluga vaš kupljen za novce, kad ga obrežete, onda neka je jede.

45. Došljak ili najamnik da je ne jede.

46. U istoj kuci da se jede, da ne iznesete mesa od nje iz kuce, i kosti da joj ne prelomite.

47. Sav zbor Izrailjev neka cini tako.

48. Ako bi kod tebe sedeo tudin i hteo bi svetkovati pashu Gospodnju, neka mu se obrežu sve muškinje, pa onda neka pristupi da je svetkuje, i neka bude kao roden u zemlji; a niko neobrezan da je ne jede.

49. Zakon jedan da je i rodenom u zemlji i došljaku koji sedi medu vama.

50. I uciniše svi sinovi Izrailjevi kako zapovedi Gospod Mojsiju i Aronu, tako uciniše.

51. I taj dan izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje misirske u cetama njihovim.