Druga knjiga Mojsijeva 7
1. I Gospod rece Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj bice prorok tvoj.
2. Govoriceš sve što ti zapovedim; Aron, pak, brat tvoj govorice Faraonu da pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.
3. A ja cu uciniti da otvrdne srce Faraonu, te cu umnožiti znake svoje i cudesa svoja u zemlji misirskoj.
4. I nece vas ipak poslušati Faraon; a ja cu metnuti ruku svoju na Misir, i izvešcu vojsku svoju, narod svoj, sinove Izrailjeve iz zemlje misirske sudovima velikim.
5. I poznace Misirci da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Misir, i izvedem sinove Izrailjeve izmedu njih.
6. I ucini Mojsije i Aron, kako im zapovedi Gospod, tako uciniše.
7. A Mojsiju beše osamdeset godina, a Aronu osamdeset i tri godine, kad govorahu s Faraonom.
8. I rece Gospod Mojsiju i Aronu govoreci:
9. Kad vam kaže Faraon i rece: Ucinite kako cudo, onda reci Aronu: Uzmi štap svoj, i baci ga pred Faraona; te ce se premetnuti u zmiju.
10. I izadoše Mojsije i Aron pred Faraona, i uciniše kako zapovedi Gospod; i baci Aron štap svoj pred Faraona i pred sluge njegove, i premetnu se u zmiju.
11. A Faraon dozva mudrace i vracare; te i vracari misirski uciniše tako svojim vracanjem.
12. I baciše svaki svoj štap, i premetnuše se štapovi u zmije; ali štap Aronov proždre njihove štapove.
13. I otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod.
14. I rece Gospod Mojsiju: Oteža srce Faraonovo; nece da pusti narod.
15. Idi ujutru k Faraonu. Gle, on ce izaci na vodu, pa stani prema njemu na obali, a štap koji se bio premetnuo u zmiju uzmi u ruku.
16. I reci mu: Gospod Bog jevrejski posla me k tebi da ti kažem: Pusti narod moj da mi posluži u pustinji. Ali ti eto još ne posluša.
17. Zato Gospod ovako veli: Ovako ceš poznati da sam ja Gospod: evo, udaricu štapom što mi je u ruci po vodi što je u reci, i premetnuce se u krv.
18. I ribe u reci pomrece, i reka ce se usmrdeti, i Misirci ce se uzmuciti tražeci vode da piju iz reke.
19. I Gospod rece Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi štap svoj, i pruži ruku svoju na vode misirske, na potoke, na reke i na jezera njihova i na sva zborišta voda njihovih; i premetnuce se u krv, i bice krv po svoj zemlji misirskoj, i po sudima drvenim i kamenim.
20. I uciniše Mojsije i Aron kako im zapovedi Gospod; i podigavši Aron štap svoj udari po vodi koja beše u reci pred Faraonom i slugama njegovim. I sva voda što beše u reci premetnu se u krv.
21. I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Misirci piti vode iz reke, i beše krv po svoj zemlji misirskoj.
22. Ali i vracari misirski uciniše tako svojim vracanjem; i srce Faraonu otvrdnu, te ih ne posluša, kao što beše kazao Gospod.
23. I okrenuvši se Faraon otide kuci svojoj, i ne mari ni za to.
24. A Misirci svi kopaše oko reke tražeci vode da piju; jer ne mogahu piti vode iz reke.
25. I navrši se sedam dana kako reku udari Gospod.