Druga knjiga Mojsijeva 33
1. I rece Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreci: Semenu tvom dacu je.
2. I poslacu pred tobom andela, i izagnacu Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.
3. I odvešce vas u zemlju gde tece mleko i med; jer necu sam ici s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.
4. A narod cuvši ovu zlu rec ožalosti se, i niko ne metnu na se svog nakita.
5. Jer Gospod rece Mojsiju: Kaži sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; doci cu casom usred tebe, i istrebicu te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znacu šta cu ciniti s tobom.
6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
7. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza logora daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza logora.
8. I kad Mojsije idaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svog šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne ude u šator.
9. A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.
10. I sav narod videci stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svog šatora.
11. I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori covek s prijateljem svojim. Potom se vracaše Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora.
12. I rece Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga ceš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom.
13. Ako sam dakle našao milost pred Tobom, pokaži mi put svoj, da Te poznam i nadem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod.
14. I rece Gospod: Moje ce lice ici napred, i dacu ti odmor.
15. A Mojsije mu rece: Ako nece ici napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.
16. Jer po cemu ce se poznati da smo našli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome što Ti ideš s nama? Tako cemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.
17. A Gospod rece Mojsiju: Ucinicu i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu.
18. Opet rece Mojsije: Molim Te, pokaži mi slavu svoju.
19. A Gospod mu rece: Ucinicu da prode sve dobro moje ispred tebe, i povikacu po imenu: Gospod pred tobom. Smilovacu se kome se smilujem, i požalicu koga požalim.
20. I rece: Ali neceš moci videti lice moje, jer ne može covek mene videti i ostati živ.
21. I rece Gospod: Evo mesto kod mene, pa stani na stenu.
22. I kad stane prolaziti slava moja, metnucu te u raselinu kamenu, i zaklonicu te rukom svojom dok ne prodem.
23. Potom cu dignuti ruku svoju, i videceš me s leda, a lice se moje ne može videti.