Druga knjiga Mojsijeva 11

1. A Gospod rece Mojsiju: Još cu jedno zlo pustiti na Faraona i na Misir, pa ce vas onda pustiti; pustice sasvim, i još ce vas terati.

2. A sada kaži narodu neka svaki covek ište u suseda svog i svaka žena u susede svoje nakita srebrnih i nakita zlatnih.

3. I Gospod ucini te narod nade ljubav u Misiraca; i sam Mojsije beše vrlo velik covek u zemlji misirskoj kod sluga Faraonovih i kod naroda.

4. I rece Mojsije: Ovako veli Gospod: Oko ponoci proci cu kroz Misir,

5. I pomrece svi prvenci u zemlji misirskoj, od prvenca Faraonovog, koji htede sedeti na prestolu njegovom, do prvenca sluškinje za žrvnjem, i od stoke šta je god prvenac.

6. I bice vika velika po svoj zemlji misirskoj, kakve još nije bilo niti ce je kad biti.

7. A kod sinova Izrailjevih nigde nece ni pas jezikom svojim maci ni medu ljudima ni medu stokom, da znate da je Gospod ucinio razliku izmedu Izrailjaca i Misiraca.

8. I doci ce sve te sluge tvoje k meni, i poklonice mi se govoreci: Idi, i ti i sav narod koji je pristao za tobom. I onda cu izaci. I otide Mojsije od Faraona s velikim gnevom.

9. A Gospod rece Mojsiju: Nece vas poslušati Faraon, da bih umnožio cudesa svoja u zemlji misirskoj.

10. I Mojsije i Aron uciniše sva ova cudesa pred Faraonom, a Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.