Druga knjiga Mojsijeva 4
1. A Mojsije odgovori i rece: Ali nece mi verovati ni poslušati glas moj; jer ce reci: Nije ti se Gospod javio.
2. A Gospod mu rece: Šta ti je to u ruci? A on odgovori: Štap.
3. A Bog mu rece: Baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobeže od nje.
4. A Gospod rece Mojsiju: Pruži ruku svoju, pa je uhvati za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj.
5. To ucini, rece Gospod, da veruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.
6. I opet mu rece Gospod: Turi sada ruku svoju u nedra svoja. I on turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to ruka mu gubava, bela kao sneg.
7. A Bog mu rece: Turi opet ruku svoju u nedra svoja. I opet turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to opet postala kao i ostalo telo njegovo.
8. Tako, rece Bog, ako ti ne uzveruju i ne poslušaju glas tvoj za prvi znak, poslušace za drugi znak.
9. Ako li ne uzveruju ni za ta dva znaka i ne poslušaju glas tvoj, a ti zahvati vode iz reke, i prolij na zemlju, i pretvorice se voda koju zahvatiš iz reke, i provrci ce se u krv na zemlji.
10. A Mojsije rece Gospodu: Molim Ti se, Gospode, nisam recit covek, niti sam pre bio niti sam otkako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i sporog jezika.
11. A Gospod mu rece: Ko je dao usta coveku? Ili ko može stvoriti nemog ili gluvog ili okatog ili slepog? Zar ne ja, Gospod?
12. Idi dakle, ja cu biti s ustima tvojim, i ucicu te šta ceš govoriti.
13. A Mojsije rece: Molim Te, Gospode, pošlji onog koga treba da pošalješ.
14. I razgnevi se Gospod na Mojsija, i rece mu: Nije li ti brat Aron Levit? Znam da je on recit; i evo on ce te sresti, i kad te vidi obradovace se u srcu svom.
15. Njemu ceš kazati i metnuceš ove reci u usta njegova, i ja cu biti s tvojim ustima i s njegovim ustima, i ucicu vas šta cete ciniti.
16. I on ce mesto tebe govoriti narodu, i on ce biti tebi mesto usta, a ti ceš biti njemu mesto Boga.
17. A taj štap uzmi u ruku svoju, njim ceš ciniti cudesa.
18. I otide Mojsije, i vrati se k Jotoru tastu svom, i rece mu: Pusti me da idem, da se vratim k braci svojoj u Misiru, da vidim jesu li još u životu. I rece Jotor Mojsiju: Idi s mirom.
19. I rece Gospod Mojsiju u zemlji madijanskoj: Idi, vrati se u Misir, jer su pomrli svi koji su tražili dušu tvoju.
20. I uze Mojsije ženu svoju i sinove svoje, i posadi ih na magarca, i pode natrag u zemlju misirsku. I uze Mojsije štap Božji u ruku svoju.
21. I rece Gospod Mojsiju: Kad otideš i vratiš se u Misir, gledaj da uciniš pred Faraonom sva cudesa koja ti metnuh u ruku: a ja cu uciniti da mu otvrdne srce i ne pusti narod.
22. A ti ceš reci Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.
23. I kazah ti: Pusti sina mog da mi posluži. A ti ga ne hte pustiti; evo ja cu ubiti sina tvog, prvenca tvog.
24. I kad beše na putu u gostionici, dode k njemu Gospod i htede da ga ubije.
25. A Sefora uze oštar nož, i obreza sina svog, i okrajak baci k nogama njegovim govoreci: Ti si mi krvav zarucnik.
26. Tada ga ostavi Gospod; a ona radi obrezanja rece: Krvav zarucnik.
27. A Gospod rece Aronu: Izidi u pustinju na susret Mojsiju. I otide i srete ga na gori Božijoj, i poljubi ga.
28. I Mojsije kaza Aronu sve reci Gospodnje, za koje ga posla, i sve znake koje mu zapovedi.
29. I otidoše Mojsije i Aron, i skupiše sve starešine sinova Izrailjevih.
30. I Aron kaza sve reci, koje beše rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije ucini znake pred narodom.
31. I narod verova; i razumeše da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video nevolju njihovu; i savivši se pokloniše se.