Druga knjiga Mojsijeva 10
1. A Gospod rece Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja ucinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da ucinim ove znake svoje medu njima,
2. I da pripovedaš sinovima svojim i unucima svojim šta ucinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekoše mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Dokle ceš se protiviti da se ne poniziš preda mnom? Pusti narod moj da mi posluži.
4. Jer ako neceš pustiti narod moj, evo sutra cu naneti skakavce na zemlju tvoju;
5. I pokrice svu zemlju da se nece videti zemlja, i poješce ostatak što se sacuvao, koji vam je ostao iza grada, i poješce sva drveta što vam rastu u polju.
6. I napunice ih se kuce tvoje i kuce svih sluga tvojih i kuce svih Misiraca, šta nisu videli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuvši se otide od Faraona.
7. A sluge rekoše Faraonu: Dokle ce nas taj muciti? Pusti ih neka posluže Gospodu Bogu svom. Zar još ne vidiš gde propade Misir?
8. I dozvaše opet Mojsija i Arona pred Faraona, i rece im: Idite, poslužite Gospodu Bogu svom. A koji su što ce ici?
9. A Mojsije rece: S decom svojom i sa starcima svojim ici cemo, sa sinovima svojim i sa kcerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom ici cemo, jer imamo praznik Gospodnji.
10. A on im rece: Tako bio Gospod s vama, kako cu vas ja pustiti s decom vašom! Vidite da zlo mislite.
11. Nece biti tako; nego vi ljudi idite i poslužite Gospodu, jer to ištete. I otera ih od sebe Faraon.
12. Tada rece Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju na zemlju misirsku, da dodu skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, šta god osta iza grada.
13. I pruži Mojsije štap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noc; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
14. I dodoše skakavci na svu zemlju misirsku, i popadaše po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti ce kad biti onakvih.
15. I pokriše svu zemlju, da se zemlja ne vidaše, i pojedoše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, što osta iza grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj.
16. Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i rece: Zgreših Gospodu Bogu vašem i vama.
17. Ali mi još sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt.
18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
19. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj.
20. Ali Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve.
21. I rece Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, i bice tama po zemlji misirskoj takva da ce je pipati.
22. I Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana.
23. Ne vidahu jedan drugog, i niko se ne mace s mesta gde beše za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.
24. Tada Faraon dozva Mojsija, i rece: Idite, poslužite Gospodu; samo stoka vaša sitna i krupna neka ostane, a deca vaša neka idu s vama.
25. A Mojsije rece: Treba da nam daš i šta cemo prineti i sažeci na žrtvu Gospodu Bogu svom;
26. Zato i stoka naša nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer izmedu nje treba da uzmemo cim cemo poslužiti Gospodu Bogu svom, a ne znamo kojim cemo poslužiti Gospodu dokle ne dodemo onamo.
27. Ali Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti.
28. I rece mu Faraon: Idi od mene, i cuvaj se da mi više ne dodeš na oci, jer ako mi dodeš na oci, poginuceš.
29. A Mojsije rece: Pravo si kazao; necu ti više doci na oci.