Druga knjiga Mojsijeva 3
1. A Mojsije pasaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku madijanskom, i odvede stado preko pustinje, i dode na goru Božiju Horiv.
2. I javi mu se andeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva.
3. I Mojsije rece: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.
4. A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i rece: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me.
5. A Bog rece: Ne idi ovamo. Izuj obucu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja.
6. Još rece: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.
7. I rece Gospod: Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i cuh viku njegovu od zla koje mu cine nastojnici, jer poznah muku njegovu.
8. I sidoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med tece, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.
9. I sada evo vika sinova Izrailjevih dode preda me, i videh muku, kojom ih muce Misirci.
10. Sada hajde da te pošaljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira.
11. A Mojsije rece Bogu: Ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira?
12. A Bog mu rece: Ja cu biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služicete Bogu na ovoj gori.
13. A Mojsije rece Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta cu im kazati?
14. A Gospod rece Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I rece: Tako ceš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.
15. I opet rece Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno.
16. Idi, i skupi starešine izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreci: Doista obidoh vas, i videh kako vam je u Misiru.
17. Pa rekoh: Izvešcu vas iz nevolje misirske u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i ferezejsku i jevejsku i jevusejsku, u zemlju gde tece mleko i med.
18. I oni ce poslušati glas tvoj; pa ceš ti i starešine izrailjske otici k caru misirskom, i reci cete mu: Gospod Bog jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izademo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom.
19. A ja znam da vam nece dopustiti car misirski da izadete bez ruke krepke.
20. Ali cu pružiti ruku svoju, i udaricu Misir svim cudesima svojim, koja cu uciniti u njemu: i posle ce vas pustiti.
21. I ucinicu da narod nade ljubav u Misiraca, pa kad podete, necete poci prazni;
22. Nego ce svaka žena zaiskati u susede svoje i u domacice svoje nakita srebrnog i nakita zlatnog i haljina; i metnucete na sinove svoje i na kceri svoje, i oplenicete Misir.