Druga knjiga Mojsijeva 19
1. Prvog dana treceg meseca, pošto izadoše sinovi Izrailjevi iz Misira, tog dana dodoše u pustinju sinajsku.
2. Krenuvši se iz Rafidina dodoše u pustinju sinajsku, i stadoše u logor u pustinji, a logor naciniše Izrailjci onde pod gorom.
3. I Mojsije izade na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreci: Ovako kaži domu Jakovljevom, i reci sinovima Izrailjevim:
4. Videli ste šta sam ucinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.
5. A sada ako dobro uzaslušate glas moj i ušcuvate zavet moj, bicete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja.
6. I bicete mi carstvo sveštenicko i narod svet. To su reci koje ceš kazati sinovima Izrailjevim.
7. A Mojsije dode i sazva starešine narodne; i kaza im sve ove reci koje mu Gospod zapovedi.
8. A sav narod odgovori složno i rece: Šta je god kazao Gospod cinicemo. I Mojsije javi Gospodu reci narodne.
9. A Gospod rece Mojsiju: Evo, ja cu doci k tebi u gustom oblaku, da narod cuje kad ti stanem govoriti i da ti veruje do veka. Jer Mojsije beše javio Gospodu reci narodne.
10. I rece Gospod Mojsiju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje;
11. I neka budu gotovi za treci dan, jer ce u treci dan sici Gospod na goru sinajsku pred svim narodom.
12. A postaviceš narodu medu unaokolo, i reci ceš: Cuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuce;
13. Toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živince ili covek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežuci onda neka podu na goru.
14. I Mojsije side s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje.
15. I rece narodu: Budite gotovi za treci dan, i ne ležite sa ženama.
16. A treci dan kad bi ujutru, gromovi zagrmeše i munje zasevaše, i posta gust oblak na gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta sav narod koji beše u logoru.
17. Tada Mojsije izvede narod iz logora pred Boga, i stadoše ispod gore.
18. A gora se sinajska sva dimiše, jer side na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peci, i sva se gora tresla veoma.
19. I truba sve jace trubljaše, i Mojsije govoraše a Bog mu odgovaraše glasom.
20. I Gospod sišavši na goru sinajsku, na vrh gore, pozva Mojsija na vrh gore; i izade Mojsije.
21. A Gospod rece Mojsiju: Sidi, opomeni narod da ne prestupe mede da vide Gospoda, da ne bi izginuli od mene.
22. I sami sveštenici, koji pristupaju ka Gospodu, neka se osveštaju, da ih ne bi pobio Gospod.
23. A Mojsije rece Gospodu: Nece moci narod izaci na goru sinajsku, jer si nas Ti opomenuo rekavši: Nacini medu gori i osveštaj je.
24. A Gospod mu rece: Idi, sidi, pa onda dodi ti i Aron s tobom; a sveštenici i narod neka ne prestupe mede da se popnu ka Gospodu, da ih ne bi pobio.
25. I side Mojsije k narodu, i kaza im.