Druga knjiga Samuilova 7
1. A kad car sedaše kod kuce svoje, i Gospod mu dade mir svuda unaokolo od svih neprijatelja njegovih,
2. Rece car Natanu proroku: Vidi, ja stojim u kuci od kedrova drveta, a kovceg Božji stoji pod zavesima.
3. A Natan rece caru: Šta ti je god u srcu, idi, cini, jer je Gospod s tobom.
4. Ali onu noc dode rec Gospodnja k Natanu govoreci:
5. Idi i reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod: Ti li ceš mi naciniti kucu da u njoj nastavam?
6. Kad nisam nastavao u kuci od kad izvedoh sinove Izrailjeve iz Misira do danas, nego sam hodio u šatoru i u naslonu.
7. Kuda sam god hodio sa svim sinovima Izrailjevim, jesam li jednu rec rekao kome od sudija Izrailjevih, kojima zapovedah da pasu narod moj Izrailja, i kazao: Zašto mi ne nacinite kuce od kedra?
8. Ovako dakle reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vod narodu mom, Izrailju:
9. I bejah s tobom kuda si god hodio, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime veliko, kao što je ime velikih ljudi koji su na zemlji.
10. I odredicu mesto narodu svom Izrailju, i posadicu ga, te ce nastavati u svom mestu, i nece se više pretresati, niti ce ih više muciti nepravednici kao pre,
11. I od onog dana kad postavih sudije nad narodom svojim Izrailjem; i smiricu te od svih neprijatelja tvojih. Jošte ti javlja Gospod da ce ti Gospod naciniti kucu.
12. Kad se navrše dani tvoji, i pocineš kod otaca svojih, podignucu seme tvoje nakon tebe, koje ce izaci iz utrobe tvoje, i utvrdicu carstvo njegovo.
13. On ce sazidati dom imenu mom, i utvrdicu presto carstva njegovog doveka.
14. Ja cu mu biti Otac, i on ce mi biti sin: ako ucini šta zlo, karacu ga prutom ljudskim i udarcima sinova covecijih.
15. Ali milost moja nece se ukloniti od njega kao što sam je uklonio od Saula, kog uklonih ispred tebe.
16. Nego ce tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto ce tvoj stajati doveka.
17. Po svim ovim recima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
18. Tada dode car David i stade pred Gospodom, i rece: Ko sam ja, Gospode, Gospode, i šta je moj dom, te si me doveo dovde?
19. Pa i to Ti se još cini malo, Gospode, Gospode, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena. Je li to zakon covecji, Gospode, Gospode!
20. Ali šta ce jošte David da Ti govori? Ta Ti znaš slugu svog, Gospode, Gospode!
21. Radi reci svoje i po srcu svom ucinio si sve ove velike stvari obznanjujuci ih sluzi svom.
22. Zato si velik, Gospode Bože, nema takvog kakav si Ti; i nema Boga osim Tebe, po svemu što cusmo svojim ušima.
23. Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Kog je radi Bog išao da ga iskupi da mu bude narod i da stece sebi ime i da vam ucini velika i strašna dela u zemlji Tvojoj, pred narodom Tvojim, koji si iskupio sebi iz Misira, od naroda i bogova njihovih.
24. Jer si utvrdio sebi narod svoj Izrailja da Ti bude narod doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
25. I tako, Gospode Bože, rec koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom, potvrdi zasvagda, i ucini kako si rekao.
26. Neka se velica ime Tvoje do veka, da se govori: Gospod je nad vojskama Bog nad Izrailjem; i dom sluge Tvog Davida neka stoji tvrdo pred Tobom.
27. Jer si Ti, Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, javio sluzi svom govoreci: Dom cu sazidati tebi. Zato sluga Tvoj nade u srcu svom da Ti se pomoli ovom molitvom.
28. Tako, Gospode, Gospode, Ti si Bog, i reci su Tvoje istina; Ti si ovo dobro obrekao sluzi svom.
29. Budi, dakle, voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer si Ti Gospode, rekao, i Tvojim ce blagoslovom biti blagosloven dom sluge Tvog doveka.