Druga knjiga Samuilova 12

1. I posla Gospod Natana k Davidu; i on došav k njemu rece mu: U jednom gradu behu dva coveka, jedan bogat a drugi siromah.

2. Bogati imaše ovaca i goveda vrlo mnogo;

3. A siromah nemaše ništa do jednu malu ovcicu, koju beše kupio, i hranjaše je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jedaše od njegovog zalogaja, i iz njegove caše pijaše, i na krilu mu spavaše, i beše mu kao kci.

4. A dode putnik k bogatom coveku, a njemu bi žao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dode k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je coveku, koji dode k njemu.

5. Tada se David vrlo razgnevi na onog coveka, i rece Natanu: Tako živ bio Gospod, zaslužio je smrt onaj koji je to ucinio.

6. I ovcu neka plati ucetvoro, što je to ucinio i nije mu žao bilo.

7. Tada rece Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih.

8. I dao sam ti dom gospodara tvog, i žene gospodara tvog na krilo tvoje, dao sam ti dom Izrailjev i Judin; i ako je malo dodao bih ti to i to.

9. Zašto si prezreo rec Gospodnju cineci šta Njemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si macem i uzeo si ženu njegovu sebi za ženu, a njega si ubio macem sinova Amonovih.

10. Zato nece se odmaci mac od doma tvog doveka, što si me prezreo i uzeo ženu Urije Hetejina da ti bude žena.

11. Ovako veli Gospod: Evo, ja cu podignuti na te zlo iz doma tvog, i uzecu žene tvoje na tvoje oci, i dacu ih bližnjemu tvom, te ce spavati sa ženama tvojim na vidiku svakome.

12. Jer ti si ucinio tajno, ali cu ja ovo uciniti pred svim Izrailjem i svakom na vidiku.

13. Tada rece David Natanu: Sagreših Gospodu. A Natan rece Davidu: i Gospod je proneo greh tvoj; neceš umreti.

14. Ali što si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato ce ti umreti sin koji ti se rodio.

15. Potom Natan otide svojoj kuci. A Gospod udari dete koje rodi žena Urijina Davidu, te se razbole na smrt.

16. I David se moljaše Bogu za dete, i pošcaše se David, i došavši ležaše preko noci na zemlji.

17. I starešine doma njegovog ustaše oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne hte, niti jede šta s njima.

18. A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete beše živo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslušati; a kako cemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoce ga ucveliti.

19. A David videci gde sluge njegove šapcu medu sobom, doseti se da je umrlo dete; i rece David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni rekoše: Umrlo je.

20. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuce se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet dode kuci svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede.

21. A sluge njegove rekoše mu: Šta to radiš? Dok beše dete živo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jedeš.

22. A on rece: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo.

23. A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu, ali on nece se vratiti k meni.

24. Potom David uteši Vitsaveju ženu svoju, i otide k njoj, i leže s njom. I ona rodi sina, kome nade ime Solomun. I mio beše Gospodu.

25. I posla Natana proroka, te mu nade ime Jedidija, radi Gospoda.

26. A Joav bijuci Ravu sinova Amonovih, uze carski grad.

27. I posla poslanike k Davidu, i rece: Bih Ravu, i uzeh grad na vodi.

28. Nego sada skupi ostali narod, i stani u logor prema gradu, i uzmi ga, da ga ne bih ja uzeo i moje se ime spominjalo na njemu.

29. I David skupivši sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je.

30. I uze caru njihovom s glave krunu, u kojoj beše talanat zlata, s dragim kamenjem, i metnuše je na glavu Davidu, i odnese iz grada plen vrlo velik.

31. A narod koji beše u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u peci gde se opeke peku. I tako ucini svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.