Druga knjiga Samuilova 24
1. A Gospod se opet razgnevi na Izrailja, i nadraži Davida na njih govoreci: Hajde izbroj Izrailja i Judu.
2. I rece car Joavu, vojvodi svom: Prodi po svim plemenima Izrailjevim od Dana do Virsaveje, i izbrojte narod, da znam koliko ima naroda.
3. A Joav rece caru: Neka doda Gospod Bog tvoj k narodu koliko ga je sad još sto puta toliko, i da car gospodar moj vidi svojim ocima; ali zašto car gospodar moj hoce to?
4. Ali rec careva bi jaca od Joava i vojvoda; i otide Joav i vojvode od cara da prebroje narod Izrailjev.
5. I prešavši preko Jordana stadoše u logor u Aroiru, s desne strane grada, koji je na sredini potoka Gadovog, i kod Jazira.
6. Potom dodoše u Galad, i u donju zemlju Odsiju, a odatle otidoše u Dan-Jan i u okolinu sidonsku.
7. Potom dodoše do grada Tira i u sve gradove jevejske i hananejske; i otidoše na južnu stranu Judinu u Virsaveju.
8. I obišavši svu zemlju vratiše se u Jerusalim posle devet meseci i dvadeset dana.
9. I Joav dade caru broj prepisanog naroda; i beše od Izrailja osam stotina hiljada ljudi za vojsku koji mahahu macem, a ljudi od Jude pet stotina hiljada.
10. Tada Davida taknu u srce, pošto prebroja narod, i rece David Gospodu: Sagreših veoma što to uradih. Ali, Gospode, uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
11. A kad David usta ujutru, dode rec Gospodnja Gadu, proroku koji beše Davidu videlac, i rece:
12. Idi i kaži Davidu: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti ucinim.
13. I dode Gad k Davidu, i kaza mu govoreci: Hoceš li ti da bude sedam gladnih godina u zemlji tvojoj, ili da bežiš tri meseca od neprijatelja svojih i oni da te gone, ili da bude tri dana pomor u tvojoj zemlji? Sad promisli i gledaj šta cu odgovoriti Onome koji me je poslao.
14. A David rece Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnemo Gospodu u ruke, jer je milost Njegova velika; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
15. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja od jutra do odredenog vremena, i pomre naroda od Dana do Virsaveje sedamdeset hiljada ljudi.
16. A kad andeo pruži ruku svoju na Jerusalim da ga ubija, sažali se Gospodu sa zla, i rece andelu koji ubijaše narod: Dosta, spusti ruku. A andeo Gospodnji beše kod gumna Orne Jevusejina.
17. A David kad vide andela gde bije narod, progovori i rece Gospodu: Evo, ja sam zgrešio, ja sam zlo ucinio, a te ovce šta su ucinile? Neka se ruka Tvoja obrati na mene i na dom oca mog.
18. Potom opet dode Gad k Davidu isti dan, i rece mu: Idi, nacini Gospodu oltar na gumnu Orne Jevusejina.
19. I otide David po reci Gadovoj, kako Gospod zapovedi.
20. Tada Orna obazrevši se ugleda cara i sluge njegove gde idu k njemu; i otide Orna i pokloni se caru licem do zemlje,
21. I rece: Što je došao car gospodar moj sluzi svom? A David rece: Da kupim od tebe to gumno, da nacinim na njemu oltar Gospodu da bi prestao pomor u narodu.
22. A Orna rece Davidu: Neka uzme car gospodar moj i prinese na žrtvu šta mu je volja; evo volova za žrtvu paljenicu, i kola i jarmova volujskih za drva.
23. Sve to davaše caru Orna kao car, i rece Orna caru: Gospod Bog tvoj neka te milostivo primi.
24. A car rece Orni: Ne; nego cu kupiti od tebe po ceni, niti cu prineti Gospodu Bogu svom žrtvu paljenicu poklonjenu. I tako kupi David gumno i volove za pedeset sikala srebra.
25. I onde nacini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne. I Gospod se umilostivi zemlji, i presta pomor u Izrailju.