Druga knjiga Samuilova 2
1. A posle toga David upita Gospoda govoreci: Hocu li otici u koji grad Judin? A Gospod mu rece: Otidi. A David rece: U koji da otidem? Rece: Hevron.
2. I David otide onamo sa dve žene svoje, Ahinoamom iz Jezraela i Avigejom koja pre beše žena Navala iz Karmila.
3. I ljude koji behu s njim odvede David, sve s porodicama njihovim, i nastaniše se po gradovima hevronskim.
4. I dodoše ljudi od Jude, i pomazaše onde Davida za cara nad domom Judinim. I javiše Davidu govoreci: Ljudi iz Javisa Galadovog pogreboše Saula.
5. I David posla poslanike k ljudima u Javisu Galadovom, i rece im: Da ste blagosloveni Gospodu što uciniste milost gospodaru svom, Saulu i pogreboste ga.
6. Zato da ucini Gospod vama milost i veru; a ja cu vam uciniti dobro, što ste to ucinili.
7. I neka vam se ukrepe ruke i budite hrabri; jer Saul, gospodar vaš, pogibe, a dom Judin pomaza mene za cara nad sobom.
8. Ali Avenir, sin Nirov, vojvoda Saulov uze Isvosteja sina Saulovog, i odvede ga u Mahanajim.
9. I zacari ga nad Galadom i nad Asurom i Jezraelom i Jefremom i Venijaminom i nad svim Izrailjem.
10. Cetrdeset godina beše Isvosteju sinu Saulovom kad poce carovati nad Izrailjem; i carova dve godine. Samo dom Judin držaše se Davida.
11. A David carova u Hevronu nad domom Judinim sedam godina i šest meseci.
12. Potom izide Avenir, sin Nirov, i sluge Isvosteja sina Saulovog iz Mahanajima u Gavaon.
13. Takode i Joav sin Serujin i sluge Davidove izidoše i sretoše se s njima kod jezera gavaonskog, i stadoše jedan s jedne strane a drugi s druge strane.
14. Tada rece Avenir Joavu: Neka ustanu momci i neka se proigraju pred nama. I rece Joav: Neka ustanu.
15. I ustadoše, i izidoše na broj: dvanaest od Venijamina sa strane Isvosteja sina Saulovog, i dvanaest izmedu sluga Davidovih.
16. I uhvatiše jedan drugog za glavu, i tisnu jedan drugom mac svoj u bok, i popadaše zajedno. Otuda se prozva ono mesto Halkat-Asurim kod Gavaona.
17. I bi žestok boj onog dana; i sluge Davidove razbiše Avenira i Izrailjce.
18. A onde behu tri sina Serujina: Joav i Avisaj i Asailo. A Asailo beše lak na nogu kao srna u polju;
19. I potera Asailo Avenira, i ne svrnu ni nadesno ni nalevo iza Avenira.
20. I Avenir obazre se natrag i rece: Jesi li ti, Asailo? A on rece: Ja sam.
21. A Avenir mu rece: Svrni nadesno ili nalevo, i uzmi jednog od tih momaka, i skini odoru s njega. Ali ne hte Asailo svrnuti iza njega.
22. I Avenir opet rece Asailu: Odstupi od mene; zašto da te sastavim sa zemljom? I kako bih smeo pogledati u Joava brata tvog?
23. Ali on ne hte odstupiti; i Avenir ga udari kopljem pod peto rebro, i izade mu koplje na leda, te on pade onde i umre na mestu. I ko god dode na ono mesto gde pade i pogibe Asailo, ustavljaše se.
24. Ali Joav i Avisaj poteraše Avenira, i sunce zade kad dodoše do brda Ame, koja je prema Giji na putu u pustinju gavaonsku.
25. I skupiše se sinovi Venijaminovi za Avenirom, te se nacini ceta, i stadoše na vrh jednog brda.
26. I Avenir viknu Joava i rece: Hoce li mac proždirati doveka? Ne znaš li da jadi bivaju naposletku? Zašto vec ne kažeš narodu da se produ brace svoje?
27. A Joav rece: Tako živ bio Bog, da nisi kazao, narod bi još jutros otišao, nijedan ne bi terao brata svog.
28. Tada zatrubi Joav u trubu, i ustavi se sav narod i prestaše terati Izrailja, i ne biše se više.
29. I tako Avenir i ljudi njegovi idoše preko polja celu onu noc, i predoše preko Jordana, i prošavši sav Vitron dodoše u Mahanajim.
30. A Joav se vrati od Avenira, i kad skupi sav narod, ne beše od sluga Davidovih devetnaest ljudi i Asaila.
31. Ali sluge Davidove pobiše sinova Venijaminovih, ljudi Avenirovih, tri stotine i šezdeset ljudi, koji izgiboše.
32. A Asaila uzeše i pogreboše u grobu oca njegovog koji beše u Vitlejemu. I Joav i ljudi njegovi idoše svu noc, i osvanuše u Hevronu.