Druga knjiga Samuilova 14

1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.

2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda ženu lukavu, pa joj rece: Ucini se kao da si u žalosti, i obuci žalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao žena koja odavna žali za mrtvim.

3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauci je Joav šta ce govoriti.

4. I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade nicice na zemlju i pokloni se, i rece: Pomagaj care!

5. A car joj rece: Šta ti je? A ona rece: Udovica sam, umro mi je muž.

6. A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne beše nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga.

7. I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreci: Daj tog što je ubio brata svog da ga pogubimo za dušu brata njegovog, kog je ubio, i da istrebimo naslednika; i tako hoce da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave ime mužu mom ni ostatak na zemlji.

8. A car rece ženi: Idi kuci svojoj, a ja cu narediti za te.

9. A žena Tekujanka rece caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav.

10. A car rece: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i nece te se više dotaci.

11. A ona rece: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnože osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on rece: Tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina nece pasti na zemlju.

12. A žena rece: Da kaže sluškinja tvoja nešto caru gospodaru. A on rece: Govori.

13. A žena rece: A zašto si namislio takvu stvar narodu Božijem? Jer car kao da je kriv govoreci tako, jer nece car da dozove natrag onog kog je odagnao.

14. Jer cemo doista pomreti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo život, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega.

15. I tako dodoh da kažem ovo caru gospodaru svom, jer me narod uplaši; zato rece sluškinja tvoja: Da govorim caru, može biti da ce uciniti car šta sluškinja njegova kaže.

16. Jer ce car uslišiti i izbaviti sluškinju svoju iz ruke onog koji hoce da istrebi mene i sina mog iz nasledstva Božijeg.

17. I sluškinja tvoja rece: Rec cara gospodara mog bice mi uteha, jer je car gospodar moj kao andeo Božji, te sluša i dobro i zlo, i Gospod ce Bog tvoj biti s tobom.

18. A car odgovori i rece ženi: Nemoj tajiti od mene šta cu te pitati. A žena rece: Neka govori car gospodar moj.

19. Tada car rece: Da nije Joavov posao u svemu tome što ciniš? A žena odgovori i rece: Tako da je živa duša tvoja, care gospodaru, ne može se ni nadesno ni nalevo od svega što kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovedio mi je i naucio sluškinju tvoju sve ovo da govorim.

20. Sluga je tvoj Joav ucinio, te sam ovako izvila besedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao andeo Božji, te zna sve što biva na zemlji.

21. Tada rece car Joavu: Evo, ti si ucinio to, idi, dovedi natrag dete Avesaloma.

22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i rece Joav: Danas vidi sluga tvoj da sam našao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car ucinio šta mu sluga njegov rece.

23. Potom se podiže Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma.

24. I car rece: Neka ide svojoj kuci, a lice moje da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kuci, i ne vide lice carevo.

25. A ne beše coveka tako lepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do temena ne beše na njemu mane.

26. I kad bi strigao glavu (a imaše obicaj svake godine strici je, jer mu beše teško), merio bi kosu s glave svoje, i bivaše je dvesta sikala carskom merom.

27. I rodiše se Avesalomu tri sina i jedna kci, kojoj beše ime Tamara, i ona beše lepa.

28. I Avesalom osta cele dve godine u Jerusalimu, a lice carevo ne vide.

29. Tada posla Avesalom po Joava da ga pošalje k caru; ali on ne hte doci k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne hte doci.

30. Tada rece slugama svojim: Vidite li njivu Joavovu pored moje? Na njoj je jecam; idite i upalite je. I upališe sluge Avesalomove onu njivu.

31. Tada se podiže Joav, i dode k Avesalomu u kucu, i rece mu: Zašto sluge tvoje upališe moju njivu?

32. Avesalom rece Joavu: Eto slao sam k tebi govoreci: Hodi ovamo da te pošaljem k caru da mu kažeš: Zašto sam došao iz Gesura? Bolje bi bilo da sam još onde. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kakva krivica na meni, neka me pogubi.

33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on došavši k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car celiva Avesaloma.