Druga knjiga Samuilova 20
1. A onde se desi nevaljao covek, po imenu Seva, sin Vihrijev, od Venijamina. On zatrubi u trubu i rece: Mi nemamo deo s Davidom, ni nasledstvo sa sinom Jesejevim; svak u svoj šator, o Izrailju!
2. Tako svi Izrailjci odstupiše od Davida i otidoše za Sevom sinom Vihrijevim; ljudi pak od Jude držaše se cara svog i otpratiše ga od Jordana do Jerusalima.
3. A kad car David dode u kucu svoju u Jerusalim, uze car deset žena inoca, koje beše ostavio da mu cuvaju kucu, i metnu ih u zatvor, gde ih hranjaše ali ne legaše s njima, nego ostaše zatvorene do smrti svoje i življahu kao udovice.
4. Potom rece car Amasi: Sazovi mi ljude od Jude do tri dana, i nadi se i ti ovde.
5. I otide Amasa da sazove narod Judin; ali se zabavi preko roka koji mu beše odreden.
6. A David rece Avisaju: Sad ce nam Seva, sin Vihrijev, ciniti gore nego Avesalom. Nego uzmi sluge gospodara svog, i goni ga da ne nade za se koji tvrd grad i ne umakne nam iz ociju.
7. Tako izidoše za njim ljudi Joavovi, i Hereteji i Feleteji i svi junaci, izidoše iz Jerusalima da gone Sevu sina Vihrijevog.
8. I kad behu kod velikog kamena u Gavaonu, srete ih Amasa. A Joav beše opasan preko haljine koju imaše na sebi, i ozgo beše pripasao mac uz bedricu u koricama. I kad pode, mac mu ispade.
9. Tada rece Joav Amasi: Jesi li zdravo brate? I dohvati se Joav desnom rukom svojom brade Amasi da ga celuje.
10. A Amasa ne uzimaše na um mac, koji beše Joavu u ruci; a on ga udari njim pod peto rebro, i prosu mu creva na zemlju, te od jednog udarca umre. Potom Joav i Avisaj, brat njegov, otidoše u poteru za Sevom sinom Vihrijevim.
11. A jedan od momaka Joavovih stade kod njega i rece: Ko ljubi Joava i ko je Davidov, za Joavom!
12. A Amasa se valjaše u svojoj krvi nasred puta. I videci onaj covek gde se zaustavlja sav narod, odvuce Amasu s puta u polje i baci haljinu na nj, kad vide gde se zaustavlja svaki ko naide na nj.
13. I kad bi uklonjen s puta prodoše svi za Joavom da teraju Sevu sina Vihrijevog.
14. I on prode kroz sva plemena Izrailjeva do Avela i do Vetmahe sa svim Viranima, koji se okupiše te idahu za njim.
15. I došavši opkoliše ga u Avel-Vet-Masi, i iskopaše opkop oko grada tako da stajahu pred zidom; i sav narod što beše s Joavom navaljivaše da obori zid.
16. Tada viknu jedna mudra žena iz grada: Cujte, cujte! Kažite Joavu: Pristupi ovamo da govorim s tobom.
17. A kad on pristupi k njoj, rece žena: Jesi li ti Joav? A on rece: Jesam. A ona rece: Poslušaj reci sluškinje svoje. A on rece: Da cujem.
18. A ona rece govoreci: Od starine se govori: Valja pitati u Avelu. I tako se izvršavaše.
19. Ja sam jedan od mirnih i vernih gradova u Izrailju, a ti hoceš da zatreš grad, i to majku u Izrailju. Zašto hoceš da proždreš nasledstvo Gospodnje?
20. A Joav odgovori i rece: Sacuvaj Bože! Sacuvaj Bože! Necu da proždrem ni da raskopam.
21. Nije tako; nego jedan iz gore Jefremove, po imenu Seva sin Vihrijev, podigao je ruku svoju na cara Davida; dajte samo njega, pa cu otici od grada. A žena rece Joavu: Evo, glava njegova bacice ti se preko zida.
22. I žena otide k svemu narodu s mudrošcu svojom; i odsekoše glavu Sevi, sinu Vihrijevom, i baciše je Joavu. A on zatrubi u trubu, te se razidoše od grada svak u svoj šator. A Joav se vrati u Jerusalim k caru.
23. A beše Joav nad svom vojskom Izrailjevom; a Venaja sin Jodajev beše nad Hetejima i Feletejima;
24. A Adoram beše nad dancima; a Josafat sin Ahiludov beše pametar;
25. Seja pisar; a Sadok i Avijatar sveštenici.
26. I Ira Jairanin beše knez Davidu.