Druga knjiga Samuilova 19
1. I javiše Joavu: Evo car place i tuži za Avesalomom.
2. I pobeda onog dana pretvori se u žalost svemu narodu, jer narod cu u onaj dan gde govore: Žali car sina svog.
3. I narod se u onaj dan krio ulazeci u grad kao što se krije narod koji se stidi kad pobegne iz boja.
4. A car pokri lice svoje; i vikaše glasno: Sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj!
5. Tada ude Joav k caru u kucu, i rece: Posramio si danas sve sluge svoje, koje ti danas dušu sacuvaše, i sinovima tvojim i kcerima tvojim i ženama tvojim i inocama tvojim.
6. Jer ljubiš one koji mrze na te, a mrziš na one koji te ljube; jer si pokazao danas da ne mariš za vojvode i za sluge; i vidim danas da bi ti milo bilo da je Avesalom živ, a mi svi da smo izginuli.
7. Zato ustani sada, i izidi i progovori lepo slugama svojim; jer zaklinjem se Gospodom, ako ne izideš, nece nijedan ostati kod tebe ovu noc, i to ce biti gore po te negoli sva zla koja su te snalazila od mladosti tvoje do sada.
8. Tada usta car, i sede na vratima; i kazaše svemu narodu govoreci: Evo, sedi car na vratima. I dode sav narod pred cara. Ali Izrailjci behu pobegli, svak u svoj šator.
9. I sav se narod svadaše medu sobom po svim plemenima Izrailjevim govoreci: Car nas je izbavio iz ruku neprijatelja naših, i izbavio nas je iz ruku filistejskih; a sada je pobegao iz zemlje od Avesaloma.
10. Avesalom pak, kog pomazasmo za cara nad sobom, pogibe u boju. Sada dakle zašto oklevate te ne dovedete natrag cara?
11. Zato car David posla k Sadoku i Avijataru sveštenicima i poruci: Govorite starešinama Judinim i recite: Zašto vi da budete poslednji koji ce cara natrag dovesti u kucu njegovu? Jer govor svega Izrailja dode do cara u kucu njegovu.
12. Vi ste moja braca, vi ste kost moja i telo moje. Zašto biste dakle bili poslednji koji ce natrag dovesti cara?
13. Recite i Amasi: Nisi li kost moja i telo moje? Bog neka mi ucini tako i tako neka doda, ako mi ne budeš vojvoda dok si živ namesto Joava.
14. I skloni srca svih ljudi od roda Judina kao jednog coveka, te poslaše k caru govoreci: Vrati se sa svim slugama svojim.
15. I tako se car vrati, i dode do Jordana; a Juda dode do Galgala da srete cara i da ga prevede preko Jordana.
16. Pohita i Simej, sin Girin, od Venijamina, koji beše iz Vaurima, i side s ljudima roda Judinog na susret caru Davidu;
17. I hiljadu ljudi beše s njim od roda Venijaminovog; takode i Siva sluga doma Saulovog s petnaest sinova svojih i dvadeset sluga svojih; i predoše preko Jordana pred cara.
18. Preturiše i ladu da prevezu celjad carevu i da ucine šta bi mu bilo ugodno. A Simej, sin Girin, pade pred carem, kad htede da prede preko Jordana,
19. I rece caru: Ne primi mi bezakonja, gospodaru moj, i ne pominji pakosti koju je ucinio sluga tvoj u onaj dan kad je car gospodar moj izašao iz Jerusalima; neka car ne misli o tome.
20. Jer sluga tvoj vidi da je zgrešio; i evo došao sam danas prvi iz svega doma Josifovog da sretnem cara, gospodara svog.
21. Ali odgovori Avisaj sin Serujin i rece: Eda li toga radi nece poginuti Simej što je psovao pomazanika Gospodnjeg?
22. A David rece: Šta je vama do mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? Zar ce danas ko poginuti u Izrailju, jer zar ne znam da sam danas postao car nad Izrailjem?
23. I rece car Simeju: Neceš poginuti. I zakle mu se car.
24. Tako i Mefivostej, sin Saulov, dode caru na susret; on, pak, ne opra nogu svojih, niti brade svoje ocešlja, ni opra haljine svoje od onog dana kad otide car do dana kad se vrati s mirom.
25. I srete cara kad se vracaše u Jerusalim; i rece mu car: Zašto ne pode sa mnom, Mefivosteju?
26. A on rece: Caru gospodaru moj, prevari me sluga moj; jer sluga tvoj rece: Osedlacu sebi magarca i uzjahacu ga i poci cu s carem; jer je hrom sluga tvoj.
27. I on opade slugu tvog kod gospodara mog cara; ali je car gospodar moj kao andeo Božji; zato cini šta ti je drago.
28. Jer sav dom oca mog behu ljudi koji zaslužiše smrt pred carem gospodarem mojim, a ti posadi slugu svog medu one koji jedu za stolom tvojim, pa kako imaš još pravo, i kako se mogu još tužiti caru?
29. A car mu rece: Šta bi mi više govorio? Kazao sam: Ti i Siva podelite njivu.
30. A Mefivostej rece caru: Neka uzme sve, kad se car gospodar moj vratio na miru u dom svoj.
31. I Varzelaj od Galada dode iz Rogelima, i pode s carem preko Jordana da ga prati preko Jordana.
32. A beše Varzelaj vrlo star, beše mu osamdeset godina, i hranjaše cara dok beše u Mahanajimu, jer beše vrlo bogat covek.
33. I rece car Varzelaju: Hajde sa mnom; ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu.
34. Ali Varzelaj rece caru: Koliko ima veka mog, da idem s carem u Jerusalim?
35. Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro i zlo? Može li sluga tvoj kusom razlikovati šta ce jesti i šta ce piti? Mogu li jošte slušati glas pevacima i pevacicama? I zašto bi sluga tvoj još bio na tegotu caru, gospodaru mom?
36. Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem; a zašto bi mi car tako naplatio?
37. Neka se sluga tvoj vrati, da umrem u svom gradu kod groba oca svog i matere svoje. Nego evo, sluga tvoj Himam neka ide s carem gospodarem mojim, i ucini njemu šta ti bude drago.
38. A car rece: Neka ide sa mnom Himam; ja cu mu uciniti šta bude tebi drago, i šta god zaišteš u mene, sve cu ti uciniti.
39. I kad prede sav narod preko Jordana i car prede, celiva car Varzelaja i blagoslovi ga, i on se vrati u mesto svoje.
40. Otuda car otide u Galgal, i Himam otide s njim. I tako sav narod Judin doprati cara, i polovina naroda Izrailjevog.
41. A gle, svi ljudi Izrailjci dodoše k caru i rekoše mu: Zašto te ukradoše braca naša, ljudi Judini, i prevedoše preko Jordana cara i dom njegov i sve ljude Davidove s njim?
42. A svi ljudi od Jude odgovoriše ljudima od Izrailja: Jer je car nama rod; pa što se srdite toga radi? Jesmo li šta pojeli caru? Je li nas darom darivao?
43. Tada odgovoriše ljudi od Izrailja ljudima od Jude, i rekoše: Mi imamo deset delova u cara, i Davidu smo više nego vi; zašto dakle ne mariste za nas? Nismo li mi prvi govorili da dovedemo natrag cara svog? Ali beseda ljudi od Jude beše tvrda od besede ljudi od Izrailja.