Druga knjiga Samuilova 1
1. A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana,
2. Treceg dana, gle, dode jedan iz vojske Saulove razdrtih haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se.
3. I rece mu David: Otkuda ideš? A on mu rece: Iz logora izrailjskog utekoh.
4. A David mu rece: Šta bi? Kaži mi. A on rece: Narod pobeže iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan.
5. A David rece momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo i sin mu Jonatan?
6. A momak koji mu donese glas rece: Slucajno dodoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu.
7. A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me.
8. A on mi rece: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam.
9. A on mi rece: Pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvim duša u meni.
10. I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da nece ostati živ pošto pade; i uzeh venac carski koji mu beše na glavi i grivnu koja mu beše na ruci, i evo donesoh gospodaru svom.
11. Tada David zgrabi haljine na sebi i razdre ih; tako i svi ljudi koji behu s njim.
12. I ridaše i plakaše, i postiše do veceri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim što izgiboše od maca.
13. I rece David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on rece: Ja sam sin jednog došljaka Amalika.
14. Rece mu David: Kako te nije bilo strah podici ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjeg?
15. I dozva David jednog izmedu momaka svojih i rece: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umre.
16. I rece mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svedociše na te govoreci: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjeg.
17. Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim,
18. I izgovori, da bi se ucili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi Istinitog:
19. Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci?
20. Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama askalonskim, da se ne vesele kceri filistejske i da ne igraju kceri neobrezanih.
21. Gore gelvujske! Ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu bacen štit sa junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem.
22. Bez krvi pobijenih i bez masti od junaka nije se vracao luk Jonatanov, niti je mac Saulov dolazio natrag prazan.
23. Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni u smrti se ne rastaviše; lakši od orlova behu.
24. Kceri Izrailjeve! Placite za Saulom, koji vas je oblacio u skerlet lepo, i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama vašim.
25. Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!
26. Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veca mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.
27. Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!