Druga knjiga Samuilova 5
1. Tada dodoše sva plemena Izrailjeva k Davidu u Hevron, i rekoše mu govoreci: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
2. I pre, dok Saul beše car nad nama, ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod ti je rekao: Ti ceš pasti narod moj Izrailja i ti ceš biti vod Izrailju.
3. Tako dodoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i ucini s njima car David veru u Hevronu pred Gospodom; i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem.
4. Trideset godina beše Davidu kad se zacari, i carova cetrdeset godina.
5. U Hevronu carova nad Judom sedam godina i šest meseci; a u Jerusalimu carova trideset i tri godine nad svim Izrailjem i Judom.
6. A car otide sa svojim ljudima u Jerusalim na Jevuseje, koji življahu u onoj zemlji. I oni rekoše Davidu govoreci: Neceš uci ovamo dok ne uzmeš slepe i hrome, hoteci kazati: Nece uci ovamo David.
7. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.
8. Jer rece David u onaj dan: Ko god pobije Jevuseje i dode do jaza, i do slepih i hromih, na koje mrzi duša Davidova, bice vojvoda. Zato se kaže: Slepi i hromi da ne ulaze u ovu kucu.
9. I sede David u kuli, i nazva je gradom Davidovim: i pogradi je David unaokolo od Milona i unutra.
10. I David jednako napredovaše, jer Gospod Bog nad vojskama beše s njim.
11. I Harim car tirski posla poslanike k Davidu, i kedrovih drva i drvodelja i kamenara, i sagradiše kucu Davidu.
12. I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem, i da je uzvisio carstvo njegovo radi naroda svog Izrailja.
13. I uze David još inoca i žena iz Jerusalima, pošto dode iz Hevrona; i rodi se Davidu još sinova i kceri.
14. I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Samuja i Sovav i Natan i Solomun,
15. I Jevar i Elisuja i Nafig i Jafija,
16. I Elisama i Elijada i Elifalet.
17. A Filisteji cuvši da su pomazali Davida za cara nad Izrailjem, izidoše svi Filisteji da traže Davida; a David cuvši to, otide u kulu.
18. I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj.
19. Tada David upita Gospoda govoreci: Hocu li izaci na Filisteje? Hoceš li ih dati u moje ruke? A Gospod rece Davidu: Izadi; doista cu dati Filisteje u tvoje ruke.
20. Tada David dode u Val-Ferasim, i pobi ih onde, i rece: Prodre Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Otuda se prozva ono mesto Val-Ferasim.
21. I ostaviše onde lažne bogove svoje; a David i ljudi njegovi odnesoše ih.
22. I opet nanovo dodoše Filisteji, i raširiše se u dolini rafajskoj.
23. I David upita Gospoda, koji rece: Ne idi pred njih, nego im zadi za leda, pa udari na njih prema dudovima.
24. Pa kad cuješ da zašušti po vrhovima od dudova, onda se kreni, jer ce onda poci Gospod pred tobom da pobije vojsku filistejsku.
25. I David ucini tako kako mu zapovedi Gospod, i pobi Filisteje od Gavaje do Gezera.