Druga knjiga Samuilova 22
1. I izgovori David Gospodu reci ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;
2. I rece: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj.
3. Bog je Stena moja, u Njega cu se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utocište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.
4. Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih.
5. Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.
6. Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne.
7. U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On cu iz dvora svog glas moj, i vika moja dode mu do ušiju.
8. Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi.
9. Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega.
10. Savi nebesa i side; a mrak beše pod nogama Njegovim.
11. I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim.
12. Od mraka nacini oko sebe šator, od mracnih voda, oblaka vazdušnih.
13. Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.
14. Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj.
15. Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.
16. Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.
17. Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuce me iz vode velike.
18. Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jaci od mene.
19. Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora.
20. I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio.
21. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po cistoti ruku mojih dariva me.
22. Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog.
23. Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.
24. I bih mu veran, i cuvah se od bezakonja svog.
25. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po cistoti mojoj pred ocima Njegovim.
26. Sa svetima postupaš sveto, s covekom vernim verno;
27. S cistim cisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu.
28. Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oci svoje i ponižavaš ih.
29. Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju.
30. S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skacem preko zida.
31. Put je Božji veran, rec Gospodnja cista. On je štit svima koji se uzdaju u Nj.
32. Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg?
33. Bog je krepost moja i sila moja, i cini da mi je put bez mane.
34. Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me.
35. Uci ruke moje boju, te lome luk bronzani mišice moje.
36. Ti mi daješ štit spasenja svog, i milost tvoja cini me velika.
37. Širiš korake moje poda mnom, te se ne omicu gležnji moji.
38. Teram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vracam se dokle ih ne istrebim.
39. I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.
40. Jer me Ti opasuješ snagom za boj: koji ustanu na me, obaraš ih poda me.
41. Neprijatelja mojih pleci Ti mi obracaš, i potirem nenavidnike svoje.
42. Obziru se, ali nema pomagaca: vicu ka Gospodu, ali ih ne sluša.
43. Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmecem.
44. Ti me izbavljaš od bune naroda mog, cuvaš me da sam glava narodima; narod kog ne poznavah služi mi.
45. Tudini laskaju mi, cujuci pokoravaju mi se.
46. Tudini blede, drhcu u gradovima svojim.
47. Živ je Gospod, i da je blagoslovena Stena moja. Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.
48. Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode,
49. Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od coveka žestokog izbavlja me.
50. Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvom,
51. Koji slavno izbavljaš cara svog, i ciniš milost pomazaniku svom Davidu i semenu njegovom doveka.