Druga knjiga Samuilova 4

1. A kad cu sin Saulov da je poginuo Avenir u Hevronu, klonuše mu ruke, i sav se Izrailj smete.

2. A imaše sin Saulov dve vojvode nad cetama; jednom beše ime Vana, drugom beše ime Rihav, sinovi Rimona Virocanina, od sinova Venijaminovih; jer se i Virot brojaše Venijaminu;

3. A Virocani behu pobegli u Gitajim, gde ostaše kao došljaci do današnjeg dana.

4. I imaše Jonatan, sin Saulov, sina hromog na nogu, kome beše pet godina kad dode glas o smrti Saulovoj i Jonatanovoj iz Jezraela, te ga uze dadilja njegova i pobeže, i kad brzo bežaše, on pade i ohronu; a ime mu beše Mefivostej.

5. I podoše sinovi Rimona Virocanina, Rihav i Vana, i dodoše u podne u kucu Isvostejevu; a on pocivaše u podne.

6. I udoše u kucu kao da uzmu pšenice, i probodoše ga pod peto rebro Rihav i Vana, i pobegoše.

7. Kad udoše u kucu, on ležaše na postelji svojoj u kleti gde spavaše, te ga probodoše i ubiše, i odsekoše mu glavu i uzeše je, pa otidoše putem preko polja celu onu noc.

8. I donesoše glavu Isvostejevu Davidu u Hevron, i rekoše caru: Evo glave Isvosteja sina Saulovog, neprijatelja tvog, koji je tražio dušu tvoju; i Gospod osveti danas cara, gospodara mog, od Saula i semena njegovog.

9. Ali David odgovarajuci Rihavu i Vanu, bratu njegovom, sinovima Rimona Virocanina, rece im: Tako da je živ Gospod, koji je izbavio dušu moju iz svake nevolje.

10. Kad onog koji mi javi govoreci: Gle, pogibe Saul, i mišljaše da ce mi javiti dobre glase, uhvatih i ubih u Siklagu, i to mu bi od mene dar za glase njegove,

11. A kamoli ljude bezbožne, koji ubiše coveka pravog, u kuci njegovoj, na postelji njegovoj! Necu li tražiti krv njegovu iz vaših ruku, i vas istrebiti sa zemlje?

12. I zapovedi David momcima svojim, te ih pogubiše, i odsekoše im ruke i noge, i obesiše kod jezera hevronskog; a glavu Isvostejevu uzeše i pogreboše u grobu Avenirovom u Hevronu.