Druga knjiga Samuilova 16
1. A kad David prede malo preko vrha, gle, Siva, Mefivostejev, srete ga, sa dva magarca natovarena, na kojima beše dvesta hlebova i sto grozdova suvih i sto gruda smokava i meh vina.
2. I rece car Sivi: Šta ce ti to? A Siva mu rece: Magarci su za celjad carevu, da jašu, a hlebovi i voce da jedu momci, a vino da pije ko se umori u pustinji.
3. A car mu rece: A gde je sin tvog gospodara? Rece Siva caru: Eno ga, ostao je u Jerusalimu, jer rece: Danas ce mi dom Izrailjev vratiti carstvo oca mog.
4. Tada rece car Sivi: Evo, tvoje je sve što je bilo Mefivostejevo. A Siva rece: Klanjam ti se, da nadem milost pred tobom, care gospodaru!
5. I dode car David do Vaurima; a gle, izide odande jedan od roda doma Saulovog, po imenu Simej, sin Girin, i iduci psovaše.
6. I bacaše se kamenjem na Davida i na sluge cara Davida, kome i s desne i s leve strane beše sav narod i svi junaci.
7. A Simej ovako govoraše psujuci: Odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovce!
8. Obrati Gospod na tebe svu krv doma Saulovog, na cije si se mesto zacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvom; eto te sada u tvom zlu, jer si krvopija.
9. Tada rece caru Avisaj sin Serujin: Zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mog? Idem da mu skinem glavu.
10. Ali car rece: Šta je vama do mene, sinovi Serujini? Neka psuje; jer mu je Gospod rekao: Psuj Davida. Pa ko sme kazati: Zašto tako ciniš?
11. Još rece David Avisaju i svim slugama svojim: Eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako nece ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio.
12. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju.
13. I tako David sa svojim ljudima idaše svojim putem; a Simej idaše pokraj gore prema njemu jednako psujuci i bacajuci se kamenjem na nj, i podižuci prah.
14. I dode car i sav narod što beše s njim, umorni, i odmoriše se onde.
15. A Avesalom i sav narod Izrailjev dodoše u Jerusalim, i Ahitofel s njim.
16. A kad Husaj Arhijanin prijatelj Davidov dode k Avesalomu, rece Husaj Avesalomu: Da živi car! Da živi car!
17. A Avesalom rece Husaju: Takva li je ljubav tvoja prema prijatelju tvom? Zašto nisi otišao s prijateljem svojim?
18. A Husaj rece Avesalomu: Ne; nego koga je izabrao Gospod i ovaj narod i svi Izrailjci, njegov cu biti i kod njega cu ostati.
19. Svrh toga, kome bih služio? Eda li ne sinu njegovom? Kako sam služio ocu tvom, tako cu i tebi.
20. A Avesalom rece Ahitofelu: Savetuj šta cemo ciniti.
21. A Ahitofel rece Avesalomu: Lezi s inocama oca svog, koje je ostavio da mu cuvaju kucu, pa kad cuje sav Izrailj kako si se omrazio s ocem svojim, osilice ruka svima koji su s tobom.
22. Tada razapeše Avesalomu šator na krovu, i Avesalom leže s inocama oca svog na vidiku svemu Izrailju.
23. I savet koji davaše Ahitofel u ono vreme beše kao da bi ko Boga upitao; takav beše svaki savet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma.