Druga knjiga Samuilova 3
1. I dugo beše rat izmedu doma Saulovog i doma Davidovog; Ali David sve vecma jacaše, a dom Saulov postajaše sve slabiji.
2. I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: Prvenac mu beše Amnon od Ahinoame Jezraeljanke;
3. Drugi beše Hileav od Avigeje žene Navala Karmilca; treci Avesalom sin Mahe kceri Talmaja cara gesurskog;
4. Cetvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija sin Avitalin;
5. I šesti Itram od Egle žene Davidove. Ti se rodiše Davidu u Hevronu.
6. I dok beše rat izmedu doma Saulovog i doma Davidovog, Avenir branjaše dom Saulov.
7. A Saul imaše inocu po imenu Resfu, kcer Ajinu; i Isvostej rece Aveniru: Zašto si spavao kod inoce oca mog?
8. I Avenir se razgnevi na reci Isvostejeve i rece: Jesam li ja pasja glava, koji sada cinim na Judi milost domu Saula oca tvog i braci njegovoj i prijateljima njegovim, i nisam te pustio u ruke Davidove, te danas tražiš na meni zlo radi te žene?
9. Tako neka ucini Bog Aveniru, i tako neka doda, ako ne ucinim Davidu kako mu se Gospod zakleo,
10. Da se prenese ovo carstvo od doma Saulovog, i da se utvrdi presto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje.
11. I on ne može više ništa odgovoriti Aveniru, jer ga se bojaše.
12. I Avenir posla poslanike k Davidu od sebe i poruci: Cija je zemlja? I poruci mu: Ucini veru sa mnom, i evo ruka ce moja biti s tobom, da obratim k tebi svega Izrailja.
13. A on odgovori: Dobro; ja cu uciniti veru s tobom; ali jedno ištem od tebe, i to: da ne vidiš lice moje ako mi prvo ne dovedeš Mihalu, kcer Saulovu, kad dodeš da vidiš lice moje.
14. I posla David poslanike k Isvosteju, sinu Saulovom, i poruci mu: Daj mi ženu moju Mihalu, koju isprosih za sto okrajaka filistejskih.
15. I Isvostej posla te je uze od muža, od Faltila, sina Laisovog.
16. A muž njen pode s njom, i jednako plakaše za njom do Vaurima. Tada mu rece Avenir: Idi, vrati se natrag. I on se vrati.
17. Potom Avenir govori starešinama izrailjskim, i rece im: Pre tražiste Davida da bude car nad vama.
18. Eto sada ucinite; jer je Gospod rekao za Davida govoreci: Preko Davida sluge svog izbavicu narod svoj Izrailja iz ruku filistejskih i iz ruku svih neprijatelja njihovih.
19. Tako govori Avenir i sinovima Venijaminovim. Potom otide Avenir i u Hevron da kaže Davidu sve što za dobro nade Izrailj i sav dom Venijaminov.
20. I kad dode Avenir k Davidu u Hevron i s njim dvadeset ljudi, ucini David gozbu Aveniru i ljudima koji behu s njim.
21. I rece Avenir Davidu: Da ustanem i idem da skupim k caru gospodaru svom sav narod Izrailjev da ucine veru s tobom, pa da caruješ kako ti duša želi. I David otpusti Avenira da ide s mirom.
22. A gle, sluge Davidove vracahu se s Joavom iz boja, i terahu sa sobom velik plen; a Avenir vec ne beše kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom.
23. Joav dakle i sva vojska što beše s njim, dodoše onamo; i javiše Joavu govoreci: Avenir sin Nirov dolazio je k caru, i on ga otpusti te otide s mirom.
24. I Joav otide k caru i rece: Šta ucini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zašto ga pusti te otide?
25. Poznaješ li Avenira sina Nirovog? Dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiš i da dozna sve što radiš.
26. Potom otišavši Joav od Davida posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znaše za to.
27. I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; onde ga udari pod peto rebro, te umre za krv Asaila brata njegovog.
28. A kad David posle to cu, rece: Ja nisam kriv ni carstvo moje pred Gospodom doveka za krv Avenira sina Nirovog.
29. Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegovog; i neka dom Joavov ne bude nikad bez coveka bolnog od tecenja ili gubavog ili koji ide o štapu ili koji padne od maca ili koji nema hleba.
30. Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiše Avenira što on pogubi Asaila brata njihovog kod Gavaona u boju.
31. I rece David Joavu i svemu narodu koji beše s njim: Razderite haljine svoje i pripašite kostret, i placite za Avenirom. I car David idaše za nosilima.
32. A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovom; plaka i sav narod.
33. I naricuci za Avenirom rece: Umre li Avenir kako umire bezumnik?
34. Ruke tvoje ne biše vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao što se pada od nevaljalih ljudi. Tada još vecma plaka za njim sav narod.
35. I dode sav narod nudeci Davida da jede šta, dok još beše dan; ali se David zakle i rece: Bog neka mi ucini tako, i tako neka doda, ako okusim hleba ili šta drugo dok ne zade sunce.
36. I sav narod cu to, i bi im po volji; šta god cinjaše car, beše po volji svemu narodu.
37. I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara što pogibe Avenir sin Nirov.
38. I car rece slugama svojim: Ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju?
39. Ali ja sam sada još slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji cini zlo prema zloci njegovoj.