Druga knjiga Samuilova 17
1. Još rece Ahitofel Avesalomu: Da odaberem dvanaest hiljada ljudi pa da idem i teram Davida nocas.
2. Pa cu ga stignuti dok je umoran i iznemoglih ruku; i uplašicu ga, te ce pobeci sav narod što je s njim, pa cu ubiti cara samog.
3. I obraticu sav narod k tebi; jer za onim koga tražiš stoji da se svi vrate k tebi; tada ce se sav narod umiriti.
4. I to se ucini dobro Avesalomu i svim starešinama Izrailjevim.
5. Ali rece Avesalom: Dozovite i Husaja Arhijanina da cujemo šta ce i on reci.
6. A kad dode Husaj k Avesalomu, rece mu Avesalom govoreci: Tako i tako rece Ahitofel; hocemo li ciniti kako on rece ili necemo? Kaži ti.
7. A Husaj rece Avesalomu: Nije dobar savet što je sada savetovao Ahitofel.
8. Još rece Husaj: Ti znaš oca svog i ljude njegove da su hrabri i da su ljuta srca kao medvedica kad joj otmu medvedice u polju; svrh toga, tvoj je otac ratnik, nece nociti s narodom.
9. Gle, on se je sada sakrio u kakvu jamu ili na drugo kako mesto. Pa ako u prvi mah koji od ovih poginu, ko god cuje svaki ce reci: Pobijen je narod koji prista za Avesalomom.
10. A tada ce najhrabriji, u kojih je srce kao srce lavovo, klonuti, jer sav Izrailj zna da je tvoj otac junak i da su hrabri koji su s njim.
11. Zato ja savetujem da skupiš k sebi sve Izrailjce od Dana do Virsaveje da ih bude kao peska na moru, pa ti glavom idi u boj.
12. Tada cemo poci na nj, gde bi se god nalazio, i napašcemo na nj kao što rosa pada na zemlju, da mu ne ostane nijedan od svih ljudi što su s njim.
13. Ako li utece u grad, sav narod izrailjski neka donese uža pod onaj grad, pa cemo ga svuci u potok, da se ni kamen ne nade onde.
14. Tada rece Avesalom i svi Izrailjci: Bolji je savet Husaja Arhijanina nego savet Ahitofelov. Jer Gospod beše naredio da se razbije savet Ahitofelov, koji beše bolji, da bi Gospod navukao zlo na Avesaloma.
15. Potom rece Husaj sveštenicima Sadoku i Avijataru: Tako i tako savetova Ahitofel Avesaloma i starešine Izrailjeve, a ja savetovah tako i tako.
16. Nego brže pošaljite, te javite Davidu i recite: Nemoj nocas nociti u polju u pustinji, nego predi preko, da ne bude proždrt car i sav narod što je s njim.
17. A Jonatan i Ahimas stajahu kod studenca Rogila, i dode jedna sluškinja i kaza im, da bi otišli te javili caru Davidu; jer se ne smehu pokazati ni uci u grad.
18. Ali ih vide jedan momak, te kaza Avesalomu; a oni obojica brže otidoše, i dodoše u Vaurim u kucu jednog coveka koji imaše na dvoru studenac, te se spustiše u nj.
19. I žena uze i razastre ponjavu povrh studenca, i povrh nje razasu prekrupu. I tako se ne dozna.
20. Jer dodoše sluge Avesalomove k onoj ženi u kucu, i rekoše joj: Gde je Ahimas i Jonatan? A žena im rece: Otidoše preko potoka. Tako traživši i ne našavši vratiše se u Jerusalim.
21. A kad otidoše, oni izadoše iz studenca, i otidoše te javiše caru Davidu, i rekoše mu: Ustanite i predite brže preko vode; jer je tako i tako savetovao Ahitofel na vas.
22. Tada usta David i sav narod što beše s njim, i predoše preko Jordana pre zore, ne osta nijedan da ne prede preko Jordana.
23. Ahitofel pak videci gde se ne ucini kako on savetova, osedla svog magarca, pa se podiže i otide kuci svojoj, u svoj grad, i naredivši za svoju kucu obesi se te umre, i bi pogreben u grobu oca svog.
24. A David dode u Mahanajim; Avesalom pak prede preko Jordana i sav Izrailj što beše s njim
25. I postavi Avesalom Amasu nad vojskom, na mesto Joavovo; a Amasa beše sin nekog coveka po imenu Itre Izrailjca, koji obleža Avigeju kcer Nasovu, sestru Seruje matere Joavove.
26. I stade u logor Izrailj s Avesalomom u zemlji Galadovoj.
27. A kad dode David u Mahanajim, Sovije sin Nasov iz Rave sinova Amonovih i Mahir sin Amilov iz Lodevara i Varzelaj od Galada iz Rogelima.
28. Donesoše postelje i caša i sudova zemljanih i pšenice i jecma i brašna i prekrupe i boba i leca i prženih zrna,
29. I meda i masla i ovaca i sira kravljeg; donesoše Davidu i narodu što beše s njim da jedu. Jer govorahu: Narod je gladan i umoran i žedan u toj pustinji.