Druga knjiga o carevima 8
1. I govori Jelisije ženi kojoj sina povrati u život, i rece: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde možeš; jer je Gospod dozvao glad koja ce doci i biti na zemlji sedam godina.
2. A žena usta, i ucini kako rece covek Božji, jer otide s domom svojim i osta u zemlji filistejskoj sedam godina.
3. A kad prode sedam godina, vrati se žena iz zemlje filistejske, i otide da moli cara za kucu svoju i za njivu svoju.
4. A car govoraše s Gijezijem, momkom coveka Božijeg, i rece: Pripovedi mi sva velika dela koja je ucinio Jelisije.
5. A kad on pripovedaše caru kako je mrtvog oživeo, gle, žena, kojoj je sina oživeo, stade moliti cara za kucu svoju i za njivu svoju. A Gijezije rece: Gospodaru moj, care, ovo je ona žena i ovo je sin njen, kog je Jelisije oživeo.
6. Tada car zapita ženu, i ona mu pripovedi. I car joj dade jednog dvoranina i rece mu: Vrati joj sve što je njeno i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju sve do sada.
7. Posle toga dode Jelisije u Damask, a car sirski Ven-Adad beše bolestan, i javiše mu govoreci: Došao je covek Božji ovamo.
8. A car rece Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret coveku Božijem, i preko njega pitaj Gospoda hocu li ozdraviti od ove bolesti.
9. Tada otide Azailo na susret njemu ponesavši dar, svakojakih dobrih stvari iz Damaska natovarenih na cetrdeset kamila; i došavši stade pred njim i rece: Sin tvoj Ven-Adad car sirski posla me k tebi govoreci: Hocu li ozdraviti od ove bolesti?
10. A Jelisije mu rece: Idi, reci mu: Ozdraviceš; ali mi je Gospod pokazao da ce umreti.
11. I uprvši oci u nj gledaše dugo i zaplaka se covek Božji.
12. A Azailo mu rece: Što place gospodar moj? A on rece: Jer znam kakvo ceš zlo uciniti sinovima Izrailjevim, gradove ceš njihove paliti ognjem, i mladice ceš njihove seci macem, i decu ceš njihovu razbijati i trudne žene njihove rastrzati.
13. A Azailo rece: A šta je sluga tvoj, pas, da ucini tako veliku stvar? A Jelisije mu rece: Pokazao mi je Gospod da ceš ti biti car u Siriji.
14. Tada otišavši od Jelisija dode ka gospodaru svom; a on mu rece: Šta ti rece Jelisije? A on odgovori: Rece mi da ceš ozdraviti.
15. Ali sutradan uze Azailo pokrivac i zamocivši ga u vodu prostre mu po licu, te umre. A na njegovo mesto zacari se Azailo.
16. Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat beše car Judin, poce carovati Joram, sin Josafatov car Judin.
17. Imaše trideset i dve godine kad poce carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.
18. I hodaše putem careva Izrailjevih, kao što je cinio dom Ahavov; jer kci Ahavova beše mu žena, te on cinjaše što je zlo pred Gospodom.
19. Ali Gospod ne hte zatrti Jude radi Davida sluge svog, kao što mu beše rekao da ce mu dati videlo izmedu sinova njegovih doveka.
20. Za njegovog vremena odvrže se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom.
21. Zato otide Joram u Sir i sva kola njegova s njim; i usta nocu i udari na Edomce, koji ga behu opkolili, i na zapovednike od kola, i pobeže narod u svoje šatore.
22. Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom, do današnjeg dana. U isto vreme odmetnu se i Livna.
23. A ostala dela Joramova i sve što je cinio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
24. I Joram pocinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.
25. Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poce carovati Ohozija sin Joramov, car Judin.
26. Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kci Amrija cara Izrailjevog.
27. On hodaše putem doma Ahavovog, i cinjaše što je zlo pred Gospodom, kao dom Ahavov, jer beše zet domu Ahavovom.
28. Zato pode s Joramom, sinom Ahavovim, na vojsku na Azaila cara sirskog u Ramot galadski; ali Sirci razbiše Jorama.
29. I vrati se car Joram da se leci u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci u Rami, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim; a Ohozija, sin Joramov car Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavovog u Jezraelu, jer beše bolestan.