Druga knjiga o carevima 25
1. I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dode Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i naciniše opkope oko njega.
2. I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
3. I devetog dana meseca cetvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.
4. Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše nocu na vrata izmedu dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji.
5. Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.
6. I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše.
7. I sinove Sedekijine poklaše na njegove oci, pa onda Sedekiji iskopaše oci, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.
8. A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dode u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog.
9. I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuce popali ognjem.
10. I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim.
11. A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski.
12. Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji ce biti vinogradari i ratari.
13. I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.
14. I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše,
15. I klešta i kotlice, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski,
16. Dva stupa, jedno more i podnožja, što nacini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova;
17. Osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.
18. Uze zapovednik stražarski i Seraju prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara.
19. A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadoše u gradu, i prvog pisara vojnickog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadoše u gradu.
20. Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
21. A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
22. A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog.
23. A kad cuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dodoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.
24. I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i rece: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i bice vam dobro.
25. Ali sedmog meseca dode Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.
26. Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.
27. A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
28. I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
29. I promeni mu haljine tamnicke, i on jedaše svagda s njim svega veka svog.
30. I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.