Druga knjiga o carevima 3
1. A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina.
2. I cinjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše nacinio otac njegov.
3. Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.
4. A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom.
5. Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog.
6. A car Joram izade u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja.
7. I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruci mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoceš li ici sa mnom na vojsku na Moavce? A on rece: Hocu, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji.
8. Iza toga rece: A kojim cemo putem ici? A on rece: Preko pustinje edomske.
9. I tako izade car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja idaše za njima.
10. I rece car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
11. A Josafat rece: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan izmedu sluga cara Izrailjevog odgovori i rece: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke.
12. Tada rece Josafatu: U njega je rec Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski.
13. A Jelisije rece caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev rece mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
14. A Jelisije rece: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao.
15. Nego sada dovedite mi gudaca. I kad gudac gudaše, dode ruka Gospodnja nada nj;
16. I rece: Ovako veli Gospod: Nacinite po ovoj dolini mnogo jama.
17. Jer ovako veli Gospod: Necete osetiti vetra niti cete videti dažda, ali ce se dolina ova napuniti vode, te cete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.
18. Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce ce vam predati u ruke.
19. I raskopacete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseci cete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potrcete kamenjem.
20. A ujutru kad se prinosi dar, gle, dode voda od edomske, i napuni se zemlja vode.
21. A svi Moavci cuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se pocinjahu pasati i starije i stadoše na medi.
22. A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.
23. I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci!
24. A kad dodoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni udoše u zemlju moavsku bijuci ih.
25. I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajuci svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga pracari stadoše ga biti.
26. A car moavski kad vide da ce ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu macem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše.
27. Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.