Druga knjiga o carevima 13
1. Godine dvadeset trece carovanja Joasa sina Ohozijinog nad Judom zacari se Joahaz, sin Jujev nad Izrailjem u Samariji, i carova sedamnaest godina.
2. I cinjaše što je zlo pred Gospodom, jer hodaše za gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja i ne odstupi od njih.
3. Zato se razgnevi Gospod na Izrailja i dade ih u ruke Azailu, caru sirskom i u ruke Ven-Adadu sinu Azailovom za sve ono vreme.
4. Ali se Joahaz pomoli Gospodu, i Gospod ga usliši, jer vide nevolju Izrailjevu, kako ih muci car sirski.
5. I dade Gospod Izrailju izbavitelja, te se oprostiše ruke sirske, i življahu sinovi Izrailjevi u šatorima svojim kao pre.
6. Ali ne odstupiše od grehova doma Jerovoamovog kojima na greh navede Izrailja, nego hodiše u njima, i sam lug još stajaše u Samariji.
7. A ne osta Joahazu naroda više od pedeset konjika i deset kola i deset hiljada pešaka; nego ih pobi car sirski i satre ih, te biše kao prah kad se vrše.
8. A ostala dela Joahazova i sve što je cinio, i junaštva njegova, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
9. I pocinu Joahaz kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na mesto njegovo zacari se Joas, sin njegov.
10. Godine trideset sedme carovanja Joasovog nad Judom zacari se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i carova Å¡esnaest godina.
11. I cinjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi ni od jednog greha Jerovoama, sina Navatovog, koji navede Izrailja na greh, nego u njima hodaše.
12. A ostala dela Joasova, i sve što je cinio, i junaštva njegova, kako je vojevao s Amasijom carem Judinim, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
13. I pocinu Joas kod otaca svojih, a Jerovoam sede na presto njegov; i pogreboše Joasa u Samariji kod careva Izrailjevih.
14. A Jelisije razbole se od bolesti, od koje i umre; i Joas, car Izrailjev dode k njemu, i placuci pred njim govoraše: Oce moj, oce moj, kola Izrailjeva i konjici njegovi!
15. A Jelisije mu rece: Uzmi luk i strele. I on uze luk i strele.
16. Tada rece caru Izrailjevom: Nategni luk rukom svojom. I nateže luk rukom svojom. A Jelisije metnu ruke svoje caru na ruke.
17. I rece: Otvori prozor s istoka. I otvori, a Jelisije rece: Pusti strelu. I on pusti strelu, a Jelisije rece: Strela izbavljenja Gospodnjeg, strela izbavljenja od Siraca; jer ceš pobiti Sirce u Afeku, i satrceš ih.
18. Još rece: Uzmi strele. I uze, a on rece caru Izrailjevom: Udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade.
19. Tada se rasrdi na nj covek Božji i rece: Da si udario pet puta ili šest puta, tada bi pobio Sirce sasvim; a sada ceš ih samo tri puta razbiti.
20. Potom umre Jelisije, i pogreboše ga. A druge godine udariše cete moavske na zemlju.
21. I dogodi se kad pogrebavahu nekog coveka, ugledaše cetu i baciše coveka u grob Jelisijev; i kad covek pade i dotace se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje.
22. A Azailo car sirski mucaše Izrailja svega veka Joahazovog.
23. Ali se Gospodu sažali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zaveta radi svog s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i ne odvrže ih od sebe dosada.
24. I umre Azailo, car sirski, i na njegovo se mesto zacari Ven-Adad, sin njegov.
25. A Joas, sin Joahazov povrati iz ruke Ven-Adada, sina Azailovog, gradove koje beše Azailo uzeo ratom Joahazu ocu njegovom; tri puta ga razbi Joas, i povrati gradove Izrailjeve.