Druga knjiga o carevima 20
1. U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dode k njemu prorok Isaija, sin Amosov i rece mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kucu svoju, jer ceš umreti i neceš ostati živ.
2. A on se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu govoreci:
3. Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
4. I Isaija još ne beše otišao do polovine dvora, a dode mu rec Gospodnja govoreci:
5. Vrati se i reci Jezekiji, vodi naroda mog: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Cuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje; evo iscelicu te, do tri dana ici ceš u dom Gospodnji.
6. I dodacu ti veku petnaest godina, i izbavicu tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i branicu ovaj grad sebe radi i radi Davida, sluge svog.
7. Potom rece Isaija: Donesite grudu suvih smokava. I donesavši priviše mu na otok, i isceli se.
8. A Jezekija rece Isaiji: Šta ce biti znak da ce me Gospod isceliti i da cu do tri dana otici u dom Gospodnji?
9. A Isaija rece: Ovo neka ti bude znak od Gospoda da ce uciniti Gospod šta je rekao: hoceš li da otide sen deset koljenaca napred ili da se vrati deset koljenaca natrag?
10. A Jezekija rece: Lako je da sen otide napred deset koljenaca; nemoj, nego neka se vrati sen deset koljenaca natrag?
11. I Isaija prorok zavapi ka Gospodu, i vrati Gospod sen po koljencima po kojima beše otišao na suncaniku Ahazovom natrag za deset koljenaca.
12. U to vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, car vavilonski posla knjigu s darom Jezekiji; jer beše cuo da je bolestan Jezekija.
13. I Jezekija saslušavši poslanike pokaza im sve riznice svoje, srebro i zlato i mirise, i najbolje ulje, i kucu gde mu beše oružje, i šta se god nalažaše u riznicama njegovim, ne osta ništa da im ne pokaza Jezekija u kuci svojoj i u svemu gospodstvu svom.
14. Tada dode prorok Isaija k caru Jezekiji i rece mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? A Jezekija rece: Iz daleke zemlje došli su, iz Vavilona.
15. A on rece: Šta su videli u tvom dvoru? A Jezekija rece: Videli su sve što ima u mom dvoru; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.
16. Tada rece Isaija Jezekiji: Cuj rec Gospodnju.
17. Evo doci ce vreme kad ce se odneti u Vavilon sve što ima u kuci tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas, nece ostati ništa, veli Gospod.
18. I sinove tvoje, koji ce izaci od tebe, koje ceš roditi, uzece da budu dvorani u dvoru cara vavilonskog.
19. A Jezekija rece Isaiji: Dobra je rec Gospodnja, koju si rekao. Još rece: Je li? Za mog veka bice mir i vera?
20. A ostala dela Jezekijina i sva junaštva njegova, i kako je nacinio jezero, i vodu doveo u grad, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
21. I pocinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.