Druga knjiga o carevima 10
1. A Ahav imaše sedamdeset sinova u Samariji; i Juj napisa knjigu i posla je u Samariju ka glavarima jezraelskim, starešinama i hraniteljima Ahavovim, i rece:
2. Kako ova knjiga dode k vama, u kojih su sinovi gospodara vašeg i kola i konji i grad tvrdi i oružje,
3. Gledajte koji je najbolji i najveštiji izmedu sinova gospodara vašeg, te ga posadite na presto oca njegovog, i bijte se za dom gospodara svog.
4. Ali se oni vrlo uplašiše i rekoše: Eto, dva cara ne odoleše mu, a kako cemo mu mi odoleti?
5. I koji beše nad domom, i koji beše nad gradom, i starešine i hranitelji poslaše k Juju govoreci: Mi smo sluge tvoje, cinicemo sve što nam kažeš; necemo nikoga postavljati carem; cini šta ti je volja.
6. I on im napisa drugu knjigu govoreci: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svog i dodite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. A sinovi carevi, sedamdeset ljudi, behu kod najznatnijih gradana, koji ih hranjahu.
7. I kad im dode ova knjiga, uzeše sinove careve i poklaše, sedamdeset ljudi, i metnuvši glave njihove u kotarice poslaše mu u Jezrael.
8. I dode glasnik, koji mu javi govoreci: Donesoše glave sinova carevih. A on rece: Složite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.
9. A ujutru izašav stade i rece svemu narodu: Vi niste krivi; eto, ja se podigoh na gospodara svog i ubih ga; ali ko pobi sve ove?
10. Vidite sada da nije izostala nijedna rec Gospodnja koju rece Gospod za dom Ahavov, nego je Gospod ucinio što je govorio preko sluge svog Ilije.
11. Potom pobi Juj sve koji behu ostali od doma Ahavovog u Jezraelu i sve vlastelje njegove i prijatelje njegove i sveštenike njegove, da ne osta nijedan.
12. Potom se podiže i pode da ide u Samariju; i kad beše kod kolibe pastirske na putu,
13. Nade Juj bracu Ohozije cara Judinog, i rece: Ko ste? Oni rekoše: Mi smo braca Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove careve i sinove caricine.
14. Tada rece: Pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih cetrdeset, i ne ostavi nijednog od njih.
15. Potom otišavši odande nade Jonadava, sina Rihavovog, koji ga srete. A on ga pozdravi i rece mu: Je li srce tvoje pravo kao što je moje srce prema tvom? A Jonadav odgovori: Jeste. Ako jeste, odgovori Juj, daj mi ruku. I dade mu ruku; a on ga uze k sebi u kola.
16. I rece: Hajde sa mnom, i vidi moju revnost za Gospoda. I odvezoše ga na njegovim kolima.
17. I kad dode u Samariju, pobi sve što beše ostalo od doma Ahavovog u Samariji dokle ga ne istrebi po reci koju Gospod rece Iliji.
18. Potom sabra Juj sav narod i rece mu: Ahav je malo služio Valu, Juj ce mu služiti više.
19. Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, nijedan da ne izostane, jer veliku žrtvu hocu da prinesem Valu; ko ne dode, poginuce. A Juj cinjaše tako iz prevare hoteci pobiti sluge Valove.
20. I rece Juj: Svetkujte svetkovinu Valu. I oglasiše je.
21. I posla Juj po svemu Izrailju, te dodoše sve sluge Valove, i ne izosta nijedan da ne dode; i udoše u kucu Valovu, i napuni se kuca Valova od kraja do kraja.
22. Tada rece onome koji beše nad riznicom: Iznesi haljine svim slugama Valovim. I iznese im haljine.
23. Zatim ude Juj s Jonadavom, sinom Rihavovim u kucu Valovu, i rece slugama Valovim: Promotrite i vidite da nije tu s vama koji sluga Gospodnji, nego samo sluge Valove.
24. I tako udoše da prinesu prinose i žrtve paljenice, a Juj namesti napolju osamdeset ljudi, i rece: Ako utece koji od ovih ljudi koje vam dajem u ruke, duša ce vaša biti za dušu njegovu.
25. A kad se svrši žrtva paljenica, zapovedi Juj vojnicima i vojvodama: Udite, pobijte ih, da ne izade nijedan. I tako ih pobiše oštrim macem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gde beše kuca Valova.
26. I izbaciše likove iz kuce Valove, i spališe ih.
27. I izlomiše lik Valov i raskopaše kucu Valovu, i od nje naciniše prohode do današnjeg dana.
28. Tako Juj istrebi Vala iz Izrailja.
29. Ali ne odstupi Juj od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navade na greh Izrailja, od zlatnih telaca, koji behu u Vetilju i u Danu.
30. A Gospod rece Juju: Što si dobro svršio što je pravo preda mnom, i što si ucinio domu Ahavovom sve što mi je bilo u srcu, zato ce sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevom do cetvrtog koljena.
31. Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda Boga Izrailjevog svim srcem svojim, ne odstupi od grehova Jerovoamovih, kojima navede na greh Izrailja.
32. U to vreme poce Gospod krnjiti Izrailja, jer ih pobi Azailo po svim medama Izrailjevim.
33. Od Jordana k istoku suncanom, svu zemlju galadsku, Gadovu i Ruvimovu i Manasijinu, od Aroira na potoku Arnonu, i Galad i Vasan.
34. A ostala dela Jujeva i sve što je cinio, i sva junaštva njegova, nisu li zapisana u dnevniku careva Izrailjevih?
35. I pocinu Juj kod otaca svojih, i pogreboše ga u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Joahaz sin njegov.
36. A carova Juj nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.