Druga knjiga o carevima 22
1. Osam godina beše Josiji kad poce carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jedida, kci Adajeva, iz Voskata.
2. On cinjaše što je pravo pred Gospodom, i hodaše svim putem Davida, oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.
3. A osamnaeste godine carovanja Josijinog posla car Safana, sina Azalije sina Mesulamovog, pisara, u dom Gospodnji, govoreci:
4. Idi ka Helkiji poglavaru sveštenickom, neka izbroji novce donesene u dom Gospodnji, što su nakupili od naroda vratari.
5. I neka ih da poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji, pa neka daju poslenicima koji rade oko doma Gospodnjeg da se opravi što je trošno u domu,
6. Drvodeljama i kamenarima i zidarima, i da se kupuje drvo i kamen tesani da se opravi dom.
7. Ali da im se ne traže racuni od novaca koji im se dadu, jer ce verno raditi.
8. Tada rece Helkija, poglavar sveštenicki, Safanu pisaru: Nadoh zakonik u domu Gospodnjem. I Helkija dade knjigu Safanu, i on je procita.
9. A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreci: Pokupiše sluge tvoje novce što se nadoše u domu, predaše ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji.
10. I kaza Safan pisar caru govoreci: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I procita je Safan caru.
11. A kad car cu reci u zakoniku, razdre haljine svoje.
12. I zapovedi car Helkiji svešteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom, govoreci:
13. Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reci ove knjige što se nade; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato što oci naši ne slušaše reci ove knjige da cine sve onako kako nam je napisano.
14. I tako otide Helkija sveštenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k prorocici Oldi, ženi Saluma sina Tekuja sina Arasa riznicara; a ona stajaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoraše s njom.
15. A ona im rece: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite coveku koji vas je poslao k meni:
16. Ovako veli Gospod: Evo pusticu zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je procitao car Judin,
17. Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i nece se ugasiti.
18. A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kažite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reci koje si cuo:
19. Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si cuo šta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da ce biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.
20. Zato, evo, ja cu te pribrati k ocima tvojim, i na miru ceš biti pribran u grob svoj, i neceš ocima svojim videti zlo koje cu pustiti na to mesto. I kazaše to caru.