Druga knjiga o carevima 7
1. Tada rece Jelisije: Cujte rec Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra ce u ovo doba biti mera belog brašna za sikal a dve mere jecma za sikal na vratima samarijskim.
2. A vojvoda na kog se ruku car naslanjaše, odgovori coveku Božijem i rece: Da Gospod nacini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije rece: Eto, ti ceš videti svojim ocima, ali ga neceš jesti.
3. A behu na vratima cetiri coveka gubava, i rekoše jedan drugom: Što sedimo ovde da umremo?
4. Da kažemo: Da udemo u grad, glad je u gradu, te cemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet cemo umreti; nego hajde da uskocimo u logor sirski: ako nas ostave u životu, ostacemo u životu, ako li nas pogube, poginucemo.
5. I tako, ustavši u sumrak podoše u logor sirski, i dodoše do kraja logora sirskog, i gle, ne beše nikoga.
6. Jer Gospod ucini te se u logoru sirskom cu lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.
7. Te se podigoše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše radi duša svojih.
8. Pa kad dodoše gubavci na kraj logora, udoše u jedan šator, i najedoše se i napiše se, i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoše te sakriše. Pa se vratiše i udoše u drugi šator, pa pokupiše i iz njega, i otidoše te sakriše.
9. Tada rekoše medu sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi cutimo. Ako ušcekamo do zore, stignuce nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.
10. I tako došavši dozvaše vratara gradskog i kazaše mu govoreci: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa covecijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i šatori kako su bili.
11. A on dozva ostale vratare, i javiše u dom carev.
12. A car ustavši po noci rece slugama svojim: Kazacu vam sada šta su nam ucinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoše iz logora da se sakriju u polju govoreci: Kad izidu iz grada, pohvatacemo ih žive i uci cemo u grad.
13. A jedan od sluga njegovih odgovori i rece: Da uzmemo pet ostalih konja što još ima u gradu; gle, to je sve što je ostalo od mnoštva konja izrailjskih; to je sve što nije izginulo od mnoštva konja izrailjskih; da pošaljemo da vidimo.
14. I uzeše dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreci: Idite i vidite.
15. I otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i sudova, koje pobacaše Sirci u hitnji. Tada se vratiše poslanici i javiše caru.
16. Tada izade narod i razgrabi logor sirski; i beše mera belog brašna za sikal, i dve mere jecma za sikal, po reci Gospodnjoj.
17. I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjaše, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reci coveka Božijeg, koju rece kad car k njemu dode.
18. Jer kad covek Božji rece caru: Dve mere jecma za sikal i mera belog brašna za sikal bice sutra u ovo doba na vratima samarijskim,
19. A onaj vojvoda odgovori coveku Božijem govoreci: Da Gospod nacini okna na nebu, bi li moglo biti šta kažeš? A Jelisije rece: Ti ceš videti svojim ocima, ali ga neceš jesti.
20. I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.