Druga knjiga o carevima 19
1. A kad to cu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2. I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obucene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.
3. I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porodaja, a nema snage da se rode.
4. Da ako je cuo Gospod Bog tvoj sve što rece Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vreda recima, koje je cuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5. I dodoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
6. I rece im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reci koje si cuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
7. Evo, ja cu pustiti na nj duh, te ce cuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i ucinicu da pogine od maca u svojoj zemlji.
8. I tako, vrativši se Ravsak nade cara asirskog gde bije Livnu, jer beše cuo da je otišao od Lahisa.
9. A on cu za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreci:
10. Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreci: Nece se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11. Eto cuo si šta su ucinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ceš se izbaviti?
12. Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?
13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i procita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreci: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,
16. Prigni, Gospode, uho svoje i cuj; otvori, Gospode, oci svoje i vidi; cuj reci Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.
17. Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;
18. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku covecijih, drvo i kamen; zato ih potrše.
19. I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.
20. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruci mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.
21. Ovo je rec koju izrece Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kci sionska, za tobom maše glavom kci jerusalimska.
22. Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oci svoje? Na Sveca Izrailjevog.
23. Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane livanske, i poseci cu visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i uci cu u krajnji stan njegov, u šumu njegova Karmila.
24. Ja sam kopao i pio vodu tudu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
25. Nisi li cuo da ja to odavna cinim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
26. Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.
27. Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam, i kako besniš na me.
28. Jer besniš na me, i tvoja obest dode do mojih ušiju; zato cu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa cu te odvesti natrag putem kojim si došao.
29. A tebi ovo neka bude znak: ješcete ove godine šta samo od sebe rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a trece godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.
30. Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet ce pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
31. Jer ce iz Jerusalima izaci ostatak, i iz gore Siona, koji se sacuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama ucinice to.
32. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Nece uci u ovaj grad niti ce baciti amo strele, nece se primaci ka njemu sa štitom, niti ce iskopati opkope oko njega.
33. Vratice se putem kojim je došao, a u grad ovaj nece uci, veli Gospod.
34. Jer cu braniti taj grad, i sacuvacu ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.
35. I istu noc andeo Gospodnji izade i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
36. Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
37. I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga macem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.