Druga knjiga o carevima 23
1. Tada posla car, te se skupiše k njemu sve starešine Judine i jerusalimske.
2. I otide car u dom Gospodnji i s njim svi ljudi iz zemlji Judine i svi Jerusalimljani i sveštenici i proroci i sav narod, malo i veliko, i procita im sve reci knjige zavetne, koja se nade u domu Gospodnjem.
3. I car stojeci kod stupa ucini zavet pred Gospodom da ce oni ici za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedocanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom, vršeci reci tog zaveta napisane u toj knjizi. I sav narod prista na zavet.
4. Tada zapovedi car Helkiji, poglavaru sveštenickom i sveštenicima drugog reda i onima koji cuvahu vrata, da iznesu iz crkve Gospodnje sve stvari koje behu nacinjene Valu i gaju i svoj vojsci nebeskoj; i spali ih iza Jerusalima u polju kedronskom, i odnese pepeo od njih u Vetilj.
5. I svrže sveštenike idolske koje behu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinim i oko Jerusalima tako i one koji kadahu Valu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj.
6. I iznese gaj iz doma Gospodnjeg iza Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu i satre u prah, i prosu prah na grobove sinova narodnih.
7. I pokvari kuce kurvarske koje behu u domu Gospodnjem, u kojima žene tkahu zastirace za gaj.
8. I dovedavši sve sveštenike iz gradova Judinih oskvrni visine gde kadahu sveštenici od Geve do Virsaveje, i pokvari visine na vratima, i koja beše na ulasku na vratima Isusa zapovednika gradskog nalevo od vrata gradskih.
9. Ali sveštenici onih visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjem u Jerusalimu, nego jedahu presne hlebove medu bracom svojom.
10. Oskvrni i Tofet, koji beše u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko više vodio sina svog ni kceri svoje kroz oganj Molohu.
11. I ukloni konje koje behu postavili carevi Judini suncu od ulaska u dom Gospodnji do kuce Natan-Meleha dvoranina, koja beše u Farurimu; a kola suncana sažeže ognjem.
12. I oltare na krovu sobe Ahazove, koje behu nacinili carevi Judini, i oltare koje beše nacinio Manasija u oba trema doma Gospodnjeg, pokvari car, i uzevši ih odande baci prah od njih u potok Kedron.
13. I visine prema Jerusalimu s desne strane na gori maslinskoj, koje beše nacinio Solomun, car Izrailjev Astaroti gadu sidonskom i Hemosu gadu moavskom i Melhomu gadu sinova Amonovih, oskvrni car.
14. I izlomi likove i isece gajeve, i mesta njihova napuni kostiju ljudskih.
15. I oltar, koji beše u Vetilju, visinu, koju beše nacinio Jerovoam, sin Navatov, koji navede na greh Izrailja, i oltar i visinu pokvari, i spalivši visinu satre je u prah, i spali gaj.
16. I obazrevši se Josija vide grobove koji behu onde na gori, i posla te izvadiše kosti iz grobova, i sažeže ih na oltaru i oskvrni ga, po reci Gospodnjoj, koju rece covek Božji, koji napred kaza te stvari.
17. I rece: Kakav je ono spomenik što vidim? Rekoše mu gradani: Ono je grob coveka Božijeg koji dode iz Jude i napred kaza to što si ucinio na oltaru u Vetilju.
18. A on rece: Ostavite ga, niko da mu ne krece kosti. Tako se sacuvaše kosti njegove s kostima onog proroka koji dode iz Samarije.
19. I sve domove visina po gradovima samarijskim koje naciniše carevi Izrailjevi gneveci Gospoda, pokvari Josija; i ucini s njima sve onako kako ucini u Vetilju.
20. I pokla sve sveštenike visina, koji behu onuda, na oltarima, i sažeže kosti ljudske na njima; potom se vrati u Jerusalim.
21. Tada zapovedi car svemu narodu govoreci: Praznujte pashu Gospodu Bogu svom, kao što piše u knjizi zavetnoj.
22. Jer ne bi praznovana ovako pasha od vremena sudija koje sudiše Izrailju i za sve vreme careva Izrailjevih i careva Judinih.
23. Kao što bi osamnaeste godine cara Josije praznovana pasha Gospodu u Jerusalimu.
24. I one što se dogovaraju s duhovima i vracare, i likove i gadne bogove i sve gadove koji se vidahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu istrebi Josija da izvrši reci zakona napisane u knjizi koju nade Helkija sveštenik u domu Gospodnjem.
25. Ni pre njega ne beše takvog cara, koji bi se obratio ka Gospodu svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevom, niti posle njega nasta takav kao on.
26. Ali se Gospod ne povrati od žestine velikog gneva svog, kojom se beše raspalio gnev Njegov na Judu za sve draženje kojim Ga beše dražio Manasija.
27. I rece Gospod: i Judu cu odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrailja, i grad cu ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: Tu ce biti ime moje.
28. A ostala dela Josijina i sve što je cinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?
29. U njegovo vreme izade Faraon Nehaon, car misirski na cara asirskog k reci Efratu, i car Josija izade preda nj, a on kako ga vide ubi ga u Megidonu.
30. I mrtvog metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomazaše ga i zacariše ga na mesto oca njegovog.
31. Dvadeset i tri godine beše Joahazu kad poce carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kci Jeremijina, iz Livne.
32. On cinjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako su cinili oci njegovi.
33. I sveza ga Faraon Nehaon u Rivli, u zemlji ematskoj da više ne caruje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanat zlata.
34. A carem postavi Faraon Nehaon Elijakima, sina Josijinog na mesto Josije oca njegovog, i prede mu ime Joakim; a Joahaza uze i otide u Misir, a on umre onde.
35. A ono srebro i zlato dade Joakim Faraonu razrezavši na zemlju da bi dao novce po zapovesti Faraonovoj, od svakog uzimajuci kako beše cenjen, srebro i zlato po narodu u zemlji, da da Faraonu Nehaonu.
36. Dvadeset i pet godina beše Joakimu kad poce carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Zevuda, kci Fedajeva, iz Rume.
37. A on cinjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako su cinili oci njegovi.