Druga knjiga o carevima 5
1. I beše Neman vojvoda cara sirskog covek velik u gospodara svog i u casti, jer preko njega sacuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.
2. A iz Sirije izade ceta i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.
3. I ona rece svojoj gospodi: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.
4. Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreci: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.
5. A car sirski rece mu: Hajde idi, a ja cu poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajace haljine.
6. I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dode ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.
7. A kad car Izrailjev procita knjigu, razdre haljine svoje i rece: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim coveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.
8. A kad cu Jelisije, covek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruci: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dode k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.
9. I tako dode Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
10. A Jelisije posla k njemu i poruci: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdravice telo tvoje, i ocisticeš se.
11. Tada se rasrdi Neman i pode govoreci: Gle! Ja mišljah, on ce izaci k meni, i stace, i prizvace ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i ocistiti gubu.
12. Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i ocistiti? I okrenuvši se otide gnevan.
13. Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreci: Oce, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li ucinio? A zašto ne bi kad ti rece: Okupaj se, pa ceš se ocistiti?
14. I tako side, i zaroni u Jordan sedam puta po recima coveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i ocisti se.
15. Tada se vrati k coveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i rece: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.
16. Ali on rece: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, necu uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.
17. Tada rece Neman: Kad neceš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj nece više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
18. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj ude u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.
19. A on mu rece: Idi s mirom. I on otide od njega, i prede jedno potrkalište.
20. Tada rece Gijezije, sluga Jelisija coveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrcacu za njim i uzecu šta od njega.
21. I Gijezije otrca za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trci za njim, skoci s kola svojih i srete ga, pa mu rece: Je li dobro?
22. A on rece: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dodoše k meni dva mladica iz gore Jefremove, prorocki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajace haljine.
23. A Neman rece: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajace haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
24. A on kad dode na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kuci, a ljude otpusti, te otidoše.
25. Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu rece: Otkle Gijezije? A on rece: Nije išao sluga tvoj nikuda.
26. Ali mu on rece: Zar srce moje nije išlo onamo kad se covek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?
27. Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.