Druga knjiga o carevima 2
1. A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, podoše Ilija i Jelisije iz Galgala.
2. I rece Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije rece: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, necu te ostaviti. I dodoše u Vetilj.
3. Tada dodoše k Jelisiju sinovi prorocki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da ce danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on rece: Znam, cutite.
4. Opet mu rece Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. A on rece: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, necu te ostaviti. Tako dodoše u Jerihon.
5. A sinovi prorocki koji behu u Jerihonu pristupiše k Jelisiju, i rekoše mu: Znaš li da ce danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on rece: Znam, cutite.
6. Opet mu rece Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on rece: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, necu te ostaviti. Tako otidoše obojica.
7. I pedeset ljudi izmedu sinova prorockih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana.
8. I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te predoše obojica suvim.
9. A kad predoše, rece Ilija Jelisiju: Išti šta hoceš da ti ucinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije rece: Da budu dva dela duha tvog u mene.
10. A on mu rece: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, bice ti tako; ako li ne vidiš, nece biti.
11. I kad idahu dalje razgovarajuci se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.
12. A Jelisije videci to vikaše: Oce moj, oce moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.
13. I podiže plašt Ilijin, koji beše spao s njega, i vrativši se stade na bregu jordanskom.
14. I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i rece: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i prede Jelisije.
15. A kad s druge strane videše sinovi prorocki, koji behu u Jerihonu, rekoše: Pocinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoše ga i pokloniše mu se do zemlje.
16. I rekoše mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traže tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on rece: Ne šaljite.
17. Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te rece: Pošaljite. I poslaše pedeset ljudi koji ga tražiše tri dana, ali ne nadoše.
18. I vratiše se k njemu, a on beše u Jerihonu, pa im rece: Nisam li vam govorio da ne idete?
19. Tada gradani rekoše Jelisiju: Gle, dobro je živeti u ovom gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.
20. A on im rece: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoše mu.
21. A on izade na izvor i baci u nj so, govoreci: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti.
22. I voda posta zdrava do današnjeg dana po reci Jelisijevoj, koju izrece.
23. Potom otide odande u Vetilj; i kad idaše putem, izidoše mala deca iz grada i rugahu mu se govoreci mu: Hodi, celo! Hodi, celo!
24. A Jelisije obazre se i videci ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izadoše dve medvedice iz šume, i rastrgoše cetrdeset i dvoje dece.
25. Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.