Druga knjiga o carevima 4

1. A jedna izmedu žena sinova prorockih povika k Jelisiju govoreci: Sluga tvoj, muž moj, umre, i ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda: pa sada dode rukodavalac da mi uzme dva sina u roblje.

2. A Jelisije joj rece: Šta cu ti? Kaži mi šta imaš u kuci? A ona rece: Sluškinja tvoja nema u kuci ništa do sudic ulja.

3. A on joj rece: Idi, išti u naruc praznih sudova u svih suseda svojih, nemoj malo da išteš.

4. Pa otidi, i zatvori se u kucu sa sinovima svojim, pa onda nalivaj u sve sudove, i kad se koji napuni, kaži neka uklone.

5. I ona otide od njega, i zatvori se u kucu sa sinovima svojim; oni joj dodavahu a ona nalivaše.

6. A kad se sudovi napuniše, ona rece sinu svom: Daj još jedan sud. A on joj rece: Nema više. Tada stade ulje.

7. Potom ona otide i kaza coveku Božijem; a on joj rece: Idi, prodaj ulje, i oduži se; a šta pretece, onim se hrani sa svojim sinovima.

8. Posle toga jednom idaše Jelisije kroz Sunam, a onde beše bogata žena, koja ga ustavi da jede hleba; i otada kad god prolažaše, navracaše se k njoj da jede hleba.

9. I ona rece mužu svom: Gle, vidim da je svet covek Božji ovaj što sve prolazi ovuda.

10. Da nacinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svecnjak, pa kad dode k nama, neka se tu skloni.

11. Potom on dode jednom onamo, i ušavši u klet pocinu onde.

12. I rece momku svom Gijeziju: Zovi Sunamku. On je dozva; i ona stade pred njim.

13. I on rece Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se za nas svakojako; šta hoceš da ti ucinim? Imaš li šta da govorim caru ili vojvodi? A ona rece: Ja živim sred svog naroda.

14. A on rece: Šta bih joj dakle ucinio? A Gijezije rece: Eto nema sina, a muž joj je star.

15. A on rece: Zovi je. I on je dozva, i ona stade na vratima.

16. A on rece: Do godine u ovo doba grliceš sina. A ona rece: Nemoj gospodaru moj, covece Božji, nemoj varati sluškinje svoje.

17. I zatrudne žena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao što joj rece Jelisije.

18. I dete odraste. I jednom izade k ocu svom k žeteocima;

19. I rece ocu svom: Jaoh glava, jaoh glava! A on rece momku: Nosi ga materi.

20. I on ga uze i odnese materi njegovoj, i leža na krilu njenom do podne, pa umre.

21. Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju coveka Božjeg, i zatvorivši ga izade.

22. Potom viknu muža svog i rece mu: Pošlji mi jednog momka i jednu magaricu da otrcim do coveka Božjeg i da se vratim.

23. A on rece: Zašto danas hoceš da ideš k njemu? Niti je mladina ni subota. A ona rece: Ne brini se.

24. I ona osamarivši magaricu rece momku svom: Vodi i idi i nemoj zastajati mene radi na putu dokle ti ne kažem.

25. Tako pošavši dode coveku Božjem na goru karmilsku. A kad je covek Božji ugleda gde ide k njemu, rece Gijeziju sluzi svom: Evo Sunamke.

26. Trci sad pred nju i reci joj: Jesi li zdravo? Je li zdravo muž tvoj? Je li zdravo sin tvoj? A ona rece: Zdravo smo.

27. A kad dode k coveku Božjem na goru, zagrli mu noge, a Gijezije pristupi da je otera; ali covek Božji rece: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod sakri od mene i ne javi mi.

28. A ona rece: Jesam li iskala sina od gospodara svog? Nisam li kazala: Nemoj me varati?

29. A on rece Gijeziju: Opaši se i uzmi štap moj u ruku, pa idi; ako sretneš koga, nemoj ga pozdravljati, i ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati, i metni moj štap na lice detetu.

30. A mati detinja rece: Tako da je živ Gospod i tako da je živa duša tvoja, necu te se ostaviti. Tada on usta i pode za njom.

31. A Gijezije otide napred i metnu štap na lice detetu, ali ne bi glasa ni osecaja. Tada se vrati preda nj, i javi mu govoreci: Ne probudi se dete.

32. I Jelisije ude u kucu, i gle, dete mrtvo leži na njegovoj postelji.

33. I ušavši zatvori se s detetom, i pomoli se Gospodu.

34. Potom stade na postelju i leže na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oci svoje na oci njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se zagreja telo detetu.

35. Potom usta, i prede po kuci jednom tamo i jednom amo, potom otide opet i pruži se nad detetom. I kihnu dete sedam puta, i otvori dete oci svoje.

36. Tada dozva Gijezija i rece mu: Zovi Sunamku. I on je dozva, te dode k njemu. I on joj rece: Uzmi sina svog.

37. I ona ušavši pade k nogama njegovim, i pokloni mu se do zemlje, i uzevši sina svog otide.

38. Potom vrati se Jelisije u Galgal. A beše glad u onoj zemlji, i sinovi prorocki sedahu pred njim; a on rece momku svom: Pristavi veliki lonac i skuvaj zelja sinovima prorockim.

39. A jedan otide u polje da nabere zelja, i nade divlju lozu i nabra s nje divljih tikvica pun plašt, i došavši sasece ih u lonac gde beše zelje, jer ih ne poznavahu.

40. I usuše ljudima da jedu; a kad stadoše jesti onog zelja, povikaše govoreci: Smrt je u loncu, covece Božji! I ne mogahu jesti.

41. A on rece: Donesite brašna. I sasu brašno u lonac, i rece: Uspi ljudima neka jedu. I ne bi više nikakvog zla u loncu.

42. A dode neko iz Val-Salise, i donese coveku Božjem hleba od prvina, dvadeset hlebova jecmenih, i novih zrna u klasu. A on rece: Postavi narodu, neka jedu.

43. A sluga mu rece: Kako cu to postaviti pred sto ljudi? Opet rece: Postavi narodu, neka jedu; jer je tako kazao Gospod: Ješce, i preteci ce.

44. A on im postavi, te jedoše; i pretece po reci Gospodnjoj.