Druga knjiga o carevima 12
1. Sedme godine Jujeve poce carovati Joas, i carova cetrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje.
2. I cinjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god ucaše sveštenik Jodaj.
3. Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kadaše na visinama.
4. I Joas rece sveštenicima: Sav novac posveceni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svacije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji.
5. Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gde se god nade da treba opraviti.
6. Ali do godine dvadeset trece carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu.
7. Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i rece im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu.
8. I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) što je trošno u domu.
9. Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovceg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji cuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji.
10. A kad vidahu da ima mnogo novaca u kovcegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom sveštenickim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem.
11. Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji,
12. I zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom.
13. Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne gradahu caša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlica, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih;
14. Nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji.
15. I ne tražahu racuna od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno radahu.
16. Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.
17. Tada izade Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim.
18. A Joas, car Judin uze sve posvecene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nade u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima.
19. A ostala dela Joasova i sve što je cinio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
20. A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu.
21. Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.