Jevanđelje po Mateju 9
1. I ušavši u ladu prede i dode u svoj grad.
2. I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu rece uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.
3. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
4. I videci Isus pomisli njihove rece: Zašto zlo mislite u srcima svojim?
5. Jer šta je lakše reci: Opraštaju ti se gresi; ili reci: Ustani i hodi?
6. Ali da znate da vlast ima Sin coveciji na zemlji opraštati grehe (tada rece uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
7. I ustavši otide doma.
8. A ljudi videci cudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.
9. I odlazeci Isus odande vide coveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i rece mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.
10. I kad jedaše u kuci, gle, mnogi carinici i grešnici dodoše i jedahu s Isusom i s ucenicima Njegovim.
11. I videvši to fariseji govorahu ucenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima ucitelj vaš jede i pije?
12. A Isus cuvši to rece im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
13. Nego idite i naucite se šta znaci: Milosti hocu, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
14. Tada pristupiše k Njemu ucenici Jovanovi govoreci: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a ucenici tvoji ne poste?
15. A Isus rece im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego ce doci vreme kad ce se oteti od njih ženik, i onda ce postiti.
16. Jer niko ne mece novu zakrpu na staru haljinu; jer ce se zakrpa odadreti od haljine, i gora ce rupa biti.
17. Niti se lije vino novo u mehove stare; inace mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sacuva.
18. Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dode i klanjaše Mu se govoreci: Kci moja sad umre; nego dodi i metni na nju ruku svoju, i oživece.
19. I ustavši Isus za njim pode i ucenici Njegovi.
20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tecenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
21. Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdravicu.
22. A Isus obazrevši se i videvši je rece: Ne boj se, kceri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog casa.
23. I došavši Isus u dom knežev i videvši svirace i ljude zabunjene
24. Rece im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.
25. A kad istera ljude, ude, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
26. I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
27. A kad je Isus odlazio odande, za Njim idahu dva slepca vicuci i govoreci: Pomiluj nas, sine Davidov!
28. A kad dode u kucu, pristupiše k Njemu slepci, i rece im Isus: Verujete li da mogu to uciniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.
29. Tada dohvati se ociju njihovih govoreci: Po veri vašoj neka vam bude.
30. I otvoriše im se oci. I zapreti im Isus govoreci: Gledajte da niko ne dozna.
31. A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.
32. Kad oni pak izidoše, gle, dovedoše k Njemu coveka nemog i besnog.
33. I pošto izgna davola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreci: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
34. A fariseji govorahu: Pomocu kneza davolskog izgoni davole.
35. I prohodaše Isus po svim gradovima i selima uceci po zbornicama njihovim i propovedajuci jevandelje o carstvu, i isceljujuci svaku bolest i svaku nemoc po ljudima.
36. A gledajuci ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
37. Tada rece ucenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
38. Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.