Jevanđelje po Mateju 23
1. Tada Isus rece k narodu i ucenicima svojim
2. Govoreci: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni cine ne cinite; jer govore a ne cine.
4. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleca ljudska; a prstom svojim nece da ih prihvate.
5. A sva dela svoja cine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
6. I traže zacelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7. I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
8. A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braca.
9. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10. Niti se zovite Ucitelji; jer je u vas jedan ucitelj Hristos.
11. A najveci izmedu vas da vam bude sluga.
12. Jer koji se podiže, ponizice se, a koji se ponižuje, podignuce se.
13. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuce udovicke, i lažno se Bogu molite dugo; zato cete vecma biti osudeni.
15. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, cinite ga sinom paklenim, udvoje vecim od sebe.
16. Teško vama vode slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
17. Budale slepe! Šta je vece, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18. I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
19. Budale slepe! Šta je vece, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20. Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
21. I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
22. I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
23. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo ciniti i ono ne ostavljati.
24. Vode slepe koji ocedujete komarca a kamilu proždirete.
25. Teško vama književnici i fariseji, licemeri što cistite spolja cašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
26. Fariseju slepi! Ocisti najpre iznutra cašu i zdelu da budu i spolja ciste.
27. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okreceni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvackih i svake necistote.
28. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
29. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
30. I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
31. Tim samo svedocite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32. I vi dopunite meru otaca svojih.
33. Zmije, porodi aspidini! Kako cete pobeci od presude u oganj pakleni?
34. Zato evo ja cu k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi cete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
35. Da dode na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste medu crkvom i oltarom.
36. Zaista vam kažem da ce ovo sve doci na rod ovaj.
37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim ceda tvoja kao što kokoš skuplja pilice svoje pod krila i ne hteste!
38. Eto ce vam se ostaviti vaša kuca pusta.
39. Jer vam kažem: Necete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.