Jevanđelje po Mateju 15
1. Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreci:
2. Zašto ucenici tvoji prestupaju obicaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
3. A On odgovarajuci rece im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za obicaje svoje?
4. Jer Bog zapoveda govoreci: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrcu da umre.
5. A vi kažete: Ako koji rece ocu ili materi: Prilog je cim bi ti ja mogao pomoci;
6. Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za obicaje svoje.
7. Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreci:
8. Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
9. No zaludu me poštuju uceci naukama i zapovestima ljudskim.
10. I dozvavši ljude, rece im: Slušajte i razumite.
11. Ne pogani coveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani coveka.
12. Tada pristupiše ucenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji cuvši tu rec sablazniše se?
13. A On odgovarajuci rece: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorenice se.
14. Ostavite ih: oni su slepe vode slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba ce u jamu pasti.
15. A Petar odgovarajuci rece Mu: Kaži nam pricu ovu.
16. A Isus rece: Eda li ste i vi još nerazumni?
17. Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
18. A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani coveka.
19. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krade, lažna svedocanstva, hule na Boga.
20. I ovo je što pogani coveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani coveka.
21. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
22. I gle, žena Hananejka izade iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreci: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kcer vrlo muci davo.
23. A On joj ne odgovori ni reci. I pristupivši ucenici Njegovi moljahu Ga govoreci: Otpusti je, kako vice za nama.
24. A On odgovarajuci rece: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
25. A ona pristupivši pokloni Mu se govoreci: Gospode pomozi mi!
26. A On odgovarajuci rece: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
27. A ona rece: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
28. Tada odgovori Isus, i rece joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoceš. I ozdravi kci njena od onog casa.
29. I otišavši Isus odande, dode k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
30. I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
31. Tako da se narod divljaše, videci neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
32. A Isus dozvavši ucenike svoje rece: Žao mi je ovog naroda, jer vec tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
33. I rekoše Mu ucenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
34. I rece im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.
35. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
36. I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade ucenicima svojim, a ucenici narodu.
37. I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što pretece sedam kotarica punih.
38. A onih što su jeli beše cetiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
39. I otpustivši narod ude u ladu, i dode u okoline magdalske.