Jevanđelje po Mateju 14
1. U to vreme dode glas do Iroda cetvorovlasnika o Isusu;
2. I rece slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato cini cudesa.
3. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
4. Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
5. I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
6. A kad beše dan rodenja Irodovog, igra kci Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
7. Zato i s kletvom obeca joj dati šta god zaište.
8. A ona naucena od matere svoje: Daj mi, rece, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
9. I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošcahu s njim, zapovedi joj dati.
10. I posla te posekoše Jovana u tamnici.
11. I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
12. I došavši ucenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dodoše Isusu te javiše.
13. I cuvši Isus, otide odande u ladi u pusto mesto nasamo. A kad to cuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14. I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
15. A pred vece pristupiše k Njemu ucenici Njegovi govoreci: Ovde je pusto mesto, a dockan je vec; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
16. A Isus rece im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
17. A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
18. A On rece: Donesite mi ih ovamo.
19. I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade ucenicima svojim, a ucenici narodu.
20. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što pretece dvanaest kotarica punih.
21. A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
22. I odmah natera Isus ucenike svoje da udu u ladu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
23. I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uvece beše onde sam.
24. A lada beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
25. A u cetvrtu stražu noci otide k njima Isus iduci po moru.
26. I videvši Ga ucenici po moru gde ide, poplašiše se govoreci: To je utvara; i od straha povikaše.
27. A Isus odmah rece im govoreci: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
28. A Petar odgovarajuci rece: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dodem k Tebi po vodi.
29. A On rece: Hodi. I izišavši iz lade Petar idaše po vodi da dode k Isusu.
30. No videci vetar veliki uplaši se, i pocevši se topiti, povika govoreci: Gospode, pomagaj!
31. I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i rece mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
32. I kad udoše u ladu, presta vetar.
33. A koji behu u ladi pristupiše i pokloniše Mu se govoreci: Vaistinu Ti si Sin Božji.
34. I prešavši dodoše u zemlju genisaretsku.
35. I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
36. I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.